. Imamo generaciju koja je neempatična, koja gleda samo sebe i koja se vodi geslom „Gazi preko mrtvih do cilja“.
Foto: Freepik
U Danskoj, učenje empatije jednako je važno kao i učenje književnosti i matematike i ono je sastavni deo nastavnog plana za đake od šeste do 16. godine.
Srpski stručnjaci smatraju da ne bi bilo loše da se i u naše školstvo na neki način uvede taj predmet.
Psiholog Aleksandra Janković kaže da je za empatiju kasno od šeste godine, te da bi decu tome trebalo učiti i ranije.
– Svakako da učenje o tome utiče i na smanjenje vršnjačkog nasilja. Definitivno dečji razvoj i socijalizacija podrazumevaju i razvijanje empatije, spremnosti da se pomogne, da se saoseća sa drugom osobom, da joj se pomogne. To znači da bi roditelji morali mnogo više da rade na tome. Imam utisak da smo se precenili, živimo u prošlosti i sebe doživljavamo kao narod koji je vrlo topao i saosećajan, a bojim se da su se vremena promenila – navodi Jankovićeva za Kurir.
Ona ističe da roditelji danas, nažalost, uče decu kako da sebi obezbede nešto i kako da neke stvari ne dele sa drugima.
– Bilo bi lepo da uvedemo prvo kurseve za roditelje. Deca koja su naučena da ne udaraju drugu decu, da imaju sažaljenja ako se nekome nešto dogodi i hoće da pomognu postaju kvalitetniji ljudi i kod njih je manja šansa da se razviju razna psihopatološka ponašanja – kaže Jankovićeva.
Psihijatar dr Ivica Mladenović kaže da ćemo, ako se taj predmet uvede, možda tek za nekih deset godina stvoriti generaciju mladih ljudi koji su drugačiji.
– Smatram da je empatija ekstremno značajna i da je u stvari ona najdublji izraz ljudskosti i humanosti i da svakako treba raditi na tome. Ipak, bojim da samo uvođenje u školu kroz časove nije dovoljno ako kao društvo ne poradimo na sistemu vrednosti. Kulturološki, mi smo skloni empatiji. Međutim, meni se ne dopada to što se poslednjih desetak godina gradi drugačiji sistem vrednosti – istakao je dr Mladenović za Kurir.
Sa druge strane, Danci su ozbiljno shvatili rezultate brojnih studija koje govore da empatija čini decu emocionalno i društveno kompetentnijom i znatno smanjuje vršnjačko nasilje.
Deca su razmažena
Dr Ivica Mladenović dodaje da je zbog siromaštva sve više parova sa jednim detetom, kao i da su, nažalost, ta deca vrlo razmažena.
– Ti mališani su egoistični i po definiciji nisu skloni empatiji. Imamo generaciju koja je neempatična, koja gleda samo sebe i koja se vodi geslom „Gazi preko mrtvih do cilja“. Žao mi je što smo kao kulturološki empatičan narod napravili generaciju dece koja je na neki način osakaćena i to će se vrlo teško popraviti – smatra dr Mladenović.
Izvor: Kurir
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Dete koje vas najviše ljuti, je ono koje najviše liči na vas
Potpuno je prirodno da se porodice svađaju i da imaju različita mišljenja. Na kraju krajeva postoji izreka “Svaka je glava svet” Ipak, neretko se majka svađa najviše sa jednim od...
Samopouzdanje naših dečaka
Piše: Snežana Golić, pedagog, Faktor Danas je teško biti dečak i imati samopouzdanje. Hobi skoro da ne postoji. Uvek je tu neko, ko od svoje četvrte godine trenira i ko...
Da li je vaše dete visoko senzitivno?
Da li je vaše dete visoko senzitivno? Upitnik za roditelje Molim vas da najiskrenije odgovorite na svako pitanje. Odgovorite TAČNO ukoliko se potpuno ili bar donekle odnosi na vaše dete,...
Vičete na decu jer ste nervozni, a posle vam bude žao?
Ako ste se i vi ovih dana našli u začaranom krugu vikanja na decu bez razloga i griže savesti koja vas izjeda jer, očigledno, vičete na decu, evo nekoliko korisnih...
Nema komentara.