. Imamo generaciju koja je neempatična, koja gleda samo sebe i koja se vodi geslom „Gazi preko mrtvih do cilja“.
Foto: Freepik
U Danskoj, učenje empatije jednako je važno kao i učenje književnosti i matematike i ono je sastavni deo nastavnog plana za đake od šeste do 16. godine.
Srpski stručnjaci smatraju da ne bi bilo loše da se i u naše školstvo na neki način uvede taj predmet.
Psiholog Aleksandra Janković kaže da je za empatiju kasno od šeste godine, te da bi decu tome trebalo učiti i ranije.
– Svakako da učenje o tome utiče i na smanjenje vršnjačkog nasilja. Definitivno dečji razvoj i socijalizacija podrazumevaju i razvijanje empatije, spremnosti da se pomogne, da se saoseća sa drugom osobom, da joj se pomogne. To znači da bi roditelji morali mnogo više da rade na tome. Imam utisak da smo se precenili, živimo u prošlosti i sebe doživljavamo kao narod koji je vrlo topao i saosećajan, a bojim se da su se vremena promenila – navodi Jankovićeva za Kurir.
Ona ističe da roditelji danas, nažalost, uče decu kako da sebi obezbede nešto i kako da neke stvari ne dele sa drugima.
– Bilo bi lepo da uvedemo prvo kurseve za roditelje. Deca koja su naučena da ne udaraju drugu decu, da imaju sažaljenja ako se nekome nešto dogodi i hoće da pomognu postaju kvalitetniji ljudi i kod njih je manja šansa da se razviju razna psihopatološka ponašanja – kaže Jankovićeva.
Psihijatar dr Ivica Mladenović kaže da ćemo, ako se taj predmet uvede, možda tek za nekih deset godina stvoriti generaciju mladih ljudi koji su drugačiji.
– Smatram da je empatija ekstremno značajna i da je u stvari ona najdublji izraz ljudskosti i humanosti i da svakako treba raditi na tome. Ipak, bojim da samo uvođenje u školu kroz časove nije dovoljno ako kao društvo ne poradimo na sistemu vrednosti. Kulturološki, mi smo skloni empatiji. Međutim, meni se ne dopada to što se poslednjih desetak godina gradi drugačiji sistem vrednosti – istakao je dr Mladenović za Kurir.
Sa druge strane, Danci su ozbiljno shvatili rezultate brojnih studija koje govore da empatija čini decu emocionalno i društveno kompetentnijom i znatno smanjuje vršnjačko nasilje.
Deca su razmažena
Dr Ivica Mladenović dodaje da je zbog siromaštva sve više parova sa jednim detetom, kao i da su, nažalost, ta deca vrlo razmažena.
– Ti mališani su egoistični i po definiciji nisu skloni empatiji. Imamo generaciju koja je neempatična, koja gleda samo sebe i koja se vodi geslom „Gazi preko mrtvih do cilja“. Žao mi je što smo kao kulturološki empatičan narod napravili generaciju dece koja je na neki način osakaćena i to će se vrlo teško popraviti – smatra dr Mladenović.
Izvor: Kurir
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ne mogu da se izborim sa uvredom
Aleksandar Tkačenko je ruski psiholog i pisac, čiji je tekst „Ne mogu da se izborim sa uvredom“ preuzet iz njegove knjige „Snežna osećanja“, koju je objavila moskovska izdavačka kuća „Nikeja“...
Psiholog tvrdi: Roditelji su mnogo veći paničari od dece
Slovenački klinički psiholog Aleksander Zadel ističe dva ekstrema u roditeljstvu: roditelje sa očekivanjima koji su veoma zahtevni i preterano zaštitnički nastrojene roditelje koji dugoročno predstavljaju najveću opasnost po decu, jer...
Danas su mladima idoli jutjuberi i blogeri: Zašto je došlo do krize autoriteta
Ništa ne jača autoritet poput ćutanja, reči su slavnog renesansnog umetnika Leonarda da Vinčija, dok je za velikog naučnika Alberta Ajnštajna “nepromišljeno slušanje autoriteta najveći neprijatelj istine.” Da li je...
Ne plašite se da postavite granice. Detetu trebaju granice kako bi odraslo srećno i zdravo!
Iz mog iskustva, deca se menjaju onoga trenutka kad roditelji promene svoj način vaspitanja. Ne plašite se da postavite granice. Današnja deca su nestrpljiva, nedruželjubiva, dosađuju se, a roditelji im...
Nema komentara.