Psiholog Mihail Labkovski: Kad otac ne brine o bebi, oseća se nepotrebnim i otuđuje od porodice

One žene koje kažu: „Idi ti, ja ću, ovo nije tvoj posao, nije za muškarce“ odvajaju dete od rođenog oca još u ranom detinjstvu. Tata se ne oseća uključenim u bebin život i nije izvesno da li će se taj kontakt uspostaviti kako treba. Te žene guraju oca da pregori – jer što manje on čini za dete, to je manje ljubavi u njemu a više obavezanosti.

Foto: Freepik

Svi znaju da su žene nakon porođaja izložene riziku. Postporođajna depresija, bebi-bluz i oporavak nakon porođaja najaktuelnije su teme za nove mame. Ruski psiholog Mihail Labkovski je siguran da su novopečeni očevi takođe izloženi riziku. Oni imaju sve šanse da ne uspostave kontakt sa bebom, izgube kontakt sa porodicom i izađu iz igre. Kako to sprečiti i kako se nositi sa «pregorevanjem» mladog oca, saznala je Ira Ford.

– Kako dolazi do napetosti kod muškarca čija je supruga upravo izašla iz porodilišta?

– Zamislite i sami – dok nije bilo bebe, žena je bila posvećena isključivo mužu. A onda se pojavila beba i žena svu pažnju poklanja bebi. Muškarac postaje suvišan u kući. Više za njega nema mesta.

– A ponekad i to nije sve?

– Da. Neke majke biraju da dete spava s njima do tri godine. Pažnja žene se do te mere preusmerava na dete da kod nje dolazi do psiholoških promena. Odjednom se ispostavlja da u krevetu u kojem spavaju mama i beba nema mesta za tatu. I da mama više ne želi seks. Ponaša se nervozno i svima pokazuje zube poput tigrice koja tek što je rodila mladunče: „Ne smetajte!“ Ona pritom može crkavati od umora, bukvalno pada na nos, ali ne dozvoljava da joj se pomaže. A tate sve to gledaju i ne znaju šta da rade. Brinu se. Ili recimo da je dete bolesno. Stresu u vezi s rođenjem dodajmo bolnice, lekare, odgovornost i preispitivanje šta se događa i nerazumevanje šta se može učiniti.

– I osim što se s rođenjem deteta odgovornost povećala, tata ima i posao koji neće da se radi sam od sebe…

– Tata nema samo posao, već i svest o tome da su s dolaskom deteta troškovi naglo porasli. Rađa se i nova odgovornost: ranije je njih oboje odraslih zarađivalo u porodici, a sada žena ne radi, dete zasigurno neće uskoro početi da radi, a novac je potreban. Sad je na tati odgovornost za sve troje. Mnogi očevi se doslovno ubijaju od posla, smatrajući da su dužni da obezbede svu tu sreću. A snage imaju sve manje.

– Preko dana se ubijaju na poslu, a noću menjaju pelene i nosaju dete u naručju, zbog grčeva, gasova, zuba?

-To su idealni očevi. Oni postoje, ali da budemo iskreni, vrlo ih je malo. U Rusiji su kućni poslovi jasno podeljeni na ženske i muške. Zbog toga u većini slučajeva očevi spavaju u drugoj sobi, da im ništa ne ometa san. Logika glasi: „Oni su hranitelji, pa se moraju odmarati.“

– A to takođe vodi do pregorevanja?

– Da. Novopečeni očevi doživljavaju stres iz dva razloga. Prvo, oni više nisu gazde u kući. Oni sad ne znače mnogo u kući, njihovo mesto više nije u prvom nego u zadnjem planu. I drugo, oni često gube ženu kao ženu: usredsredivši se na dete, ona više ne funkcioniše kao žena. A za muškarca je to veliki stres – rodilo se dete, a porodica se urušava. Odjednom ispada da muž više nije ono što je bio pre rođenja deteta. Žena je uznemirena, depresivna, stalno čisti a kuća stalno u haosu… Ako je nedajbože pita: „Čekaj, a kako ostali? Neki imaju i petoro dece!“ – počinje histerija, vika i nešto u duhu: „Rodi ti!“ Uz to, niko ga ne pita kako je bilo na poslu, niti ima seksa.

– Nemati seks nakon porođaja – da li je to nenormalno?

– Nije, ako nije prošao prvi period oporavka. Normalna žena ne razmišlja o temi „Meni ne treba seks“. Učestvovala je u začeću deteta i ranije je volela seks. Zato ako ženi ne treba seks, to je neka vrsta hormonalnih i psihičkih promena, seksualno hlađenje. Treba ići kod psihologa, seksologa, a u najgorem slučaju i kod psihijatra.

– A šta će biti ako se ništa ne dira? Dešava li se i da sve to jednostavno prođe?

– Može da se rizikuje i ništa ne dira. Verovatno će muž napustiti ženu. Ali prvo će je prevariti. A onda će svejedno otići ako to što je nepotreban u porodici postane problem hronične prirode: šta ima da traži tamo gde je nepotreban?

1 2 Sledeća strana

Podeli tekst: