Pustite decu da se dosađuju da bi postala kreativci

Deci bi trebalo dopustiti da se dosađuju kako bi mogla da razviju svoju urođenu sposobnost za kreativnošću, tvrde stručnjaci koji se bave obrazovanjem.

Dr. Tereza Belton, koja je viši istraživač na Univerzitetu Istočna Anglija, odjeljenju koje se bavi edukacijom i celoživotnim obrazovanjem, razgovarala je i sa velikim brojem autora, umetnika i naučnika kako bi istražila učinke koje proizvodi osećaj dosade.

Nakon razgovora sa umeticom Miru Sijal koja joj je opisala svoje odrastanje u malom rudarskom mestu, Bolton je shvatila da je nedostatak organizovanih aktivnosti u tom malom neatraktivnom mjestu naveo umetnicu da razgovara s ljudima i da se upusti u bavljenje aktivnostima kojima se u drugim okolnostima ne bi bavila, poput dugih razgovora sa starijim meštanima ili učenja kako se prave kolači.

Pustite decu da se dosađuju

“Dosada je često povezana s usamljenošću. Sijal je u svom detinjstvu provodila sate i sate gledajući kroz prozor prema poljima i šumama, prateći promene vremena i izmene godišnjih doba. Ali najvažnije je to da je dosada naterala da piše. Od najranijeg uzrasta vodila je dnevnik u koji je zapisivala svoja zapažanja, kratke priče, pesme, ali i oštre kritike. Ona sama smatra da je to bio uvod u njenu kasniju spisateljsku karijeru”, zaključila je Belton.

“Prisilna samoća zajedno s praznim papirom izvanredan su podsticaj“, smatra komičar koji je kasnije postao i pisac. Grejson Peri tvrdi da je osećaj dosade koristan i za odrasle. “Što više starim, sve više cenim razmišljanje i osećaj dosade. To je zapravo vrlo kreativno stanje…”, kaže Peri.

Neuronaučnica i ekspert za poremećaje mozga, profesorka Susan Grinfild, u svom razgovoru sa dr Belton takođe je iznela svoje sećanje na odrastanje u siromašnoj porodici bez braće i sestara, sve do 13. godine. “Ona je bila srećna smišljajući sama način na koji će se zabaviti, smišljala je sopstvene priče, sama ih oslikavala i često je posećivala biblioteku”, kaže dr. Belton.

Podeli tekst:

1 2 Sledeća strana