Deci bi trebalo dopustiti da se dosađuju kako bi mogla da razviju svoju urođenu sposobnost za kreativnošću, tvrde stručnjaci koji se bave obrazovanjem.
Dr. Tereza Belton, koja je viši istraživač na Univerzitetu Istočna Anglija, odjeljenju koje se bavi edukacijom i celoživotnim obrazovanjem, razgovarala je i sa velikim brojem autora, umetnika i naučnika kako bi istražila učinke koje proizvodi osećaj dosade.
Nakon razgovora sa umeticom Miru Sijal koja joj je opisala svoje odrastanje u malom rudarskom mestu, Bolton je shvatila da je nedostatak organizovanih aktivnosti u tom malom neatraktivnom mjestu naveo umetnicu da razgovara s ljudima i da se upusti u bavljenje aktivnostima kojima se u drugim okolnostima ne bi bavila, poput dugih razgovora sa starijim meštanima ili učenja kako se prave kolači.
Pustite decu da se dosađuju
“Dosada je često povezana s usamljenošću. Sijal je u svom detinjstvu provodila sate i sate gledajući kroz prozor prema poljima i šumama, prateći promene vremena i izmene godišnjih doba. Ali najvažnije je to da je dosada naterala da piše. Od najranijeg uzrasta vodila je dnevnik u koji je zapisivala svoja zapažanja, kratke priče, pesme, ali i oštre kritike. Ona sama smatra da je to bio uvod u njenu kasniju spisateljsku karijeru”, zaključila je Belton.
“Prisilna samoća zajedno s praznim papirom izvanredan su podsticaj“, smatra komičar koji je kasnije postao i pisac. Grejson Peri tvrdi da je osećaj dosade koristan i za odrasle. “Što više starim, sve više cenim razmišljanje i osećaj dosade. To je zapravo vrlo kreativno stanje…”, kaže Peri.
Neuronaučnica i ekspert za poremećaje mozga, profesorka Susan Grinfild, u svom razgovoru sa dr Belton takođe je iznela svoje sećanje na odrastanje u siromašnoj porodici bez braće i sestara, sve do 13. godine. “Ona je bila srećna smišljajući sama način na koji će se zabaviti, smišljala je sopstvene priče, sama ih oslikavala i često je posećivala biblioteku”, kaže dr. Belton.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VASPITARIJE
Problem današnjih roditelja je što brkaju dečja prava sa privilegijama
Piše: Nikolina Milosavljević U svom radu sa klijentima često sam nailazila na situaciju da roditelji ne znaju šta je ono na šta dete ima pravo, a šta je ono što...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Kada detetu dati kašiku, a kada šrafilicu?
Iz knjige: „Samostalno dete ili kako da postanete „LENjA“ MAMA“, Ana Bikova Kada detetu dati kašiku? Kada pokaže interesovanje za nju. Kada se pruža da je uzme ili čak pokušava...
Nema komentara.