Ona kaže da su u predlogu plana udžbenika u nekim predmetima izbačeneradne sveske kao nešto što učenik obavezno mora da kupi, ali je nastavnicima ostavljena mogućnost da uz saglasnost roditelja traže dodatne nastavne materijale. Novi plan je, kako kaže, dosta umereniji nego sadašnji i sadrži „minimum koji je neophodan za kvalitetnu realizaciju nastave“. Predložena je mogućnost da izdavač, recimo štampa jedan udžbenik hemije za sedmi i osmi razred ili gramatiku u kojoj bi bilo gradivo od petog do osmog, a ne da za svaki razred postoji posebna knjiga. Jedna od solucija je zajednički udžbenik za muzičko i fizičko, kako bi se sadržaj realizovao kroz pokret i muziku i to može biti audio-vizuelni materijal, objašnjava naša sagovornica.
Pitanje je, međutim, kako će se izdavači odreći zarade štampajući jednu gramatiku od petog do osmog razreda, kada mogu da prodaju četiri knjige i zarade četvorostruko više. „Kreativnost“ pojedinih autora ide dotle da udžbenici za svet oko nas i prirodu i društvo imaju i po 150 strana, od čega je teksta vrlo malo, a većinu čine fotografije, crteži, grafikoni… Radne sveske su obavezni deo kompleta, a u većini se od učenika traži da odgovori na pitanja tako što će doslovno prepisati delove lekcije iz udžbenika i pritom nešto nacrtati. Roditelji mlađih osnovaca znaju da se matematika do četvrtog razreda gotovo ne otvara, a to se posebno videlo u projektu besplatnih udžbenika. Te knjige, kao i muzičko i likovno, ostale su nove, iako ih je koristilo nekoliko generacija đaka.
Na pitanje Danasa kada će početi da se primenjuje odredba o ograničenom obimu školskih knjiga, kada će biti objavljeni konkursi za udžbenike na jezicima manjina i za narednu školsku godinu, iz Ministarstva nam je kratko poručeno „da se na tome radi“, te da će „sve biti spremno za školsku 2016-17. godinu“. Međutim, prema ranijim izjavama nadležnih, nastavnici će za narednu školsku godinu ponovo birati „stare“ udžbenike (već odobrene za koje nije važilo ograničenje obima) i oni će se koristiti tri godine. U međuvremenu će izdavači predati na odobrenje nove rukopise, koji će biti pregledani po novom zakonu. U ZUOV-u potvrđuju da se udžbenici koji su trenutno u proceduri pregledaju po starom zakonu, jer nisu usvojeni novi standardi kvaliteta, niti novi plan udžbenika.
Stručnjaci protiv
– U jednoj od verzija predloga zakona o udžbenicima zalagao sam se da stručna društva treba da definišu koji su udžbenici neophodni da bi se ostvarili ciljevi programa. Kroz plan udžbenika treba da bude oslikan profil i specifičnost predmeta. To je pravi način da se izbegne „štancovanje“ nepotrebnih stvari, a ograničavanje obima će ići nauštrb kvaliteta udžbenika – tvrdi profesor Ivan Ivić, jedan od najpoznatijih stručnjaka koji se ovom temom bavi nekoliko decenija.
Kriterijumi
Gordana Mijatović kaže da su predlog novog plana udžbenika radili zaposleni u ZUOV-u, kao i da su u radnim grupama bili i nastavnici iz škola. Na pitanje po kom kriterijumu je predložen broj strana, ona ističe da se vodilo računa o sadržaju i prirodi predmeta, broju časova, uzrastu učenika…, te da je naročiti preporučeno da knjige od prvog do četvrtog razreda osnovne škole budu tanje.
Izvor: Danas
Oduvek se pitam zasto jedan udzbenik Od 150 strana nije stampan u tri dela po 50 strana, npr. Matematika ‘, Matematika “ I Matematika “’ za treci razred osnovne skole?!
Dete pocetkom skolske godine nosi u skolu samo prvi deo udzbenika jer I nema potrebu za ostatkom sadrzaja.
Ili cak da budu odvojene vece oblasti I drugacije uvezana knjiga da moze da se razdvoji I spoji po potrebi.