Naučnici sa Ratgers univerziteta veruju da bi ovaj upitnik mogao da olakša rano otkrivanje autizma
Autizam je teško prepoznati u ranim fazama jer još uvek ne postoji jedinstven obrazac koji bi bio adekvatan za svu decu.
Ipak, naučnici sa Ratgers univerziteta veruju da bi ovaj upitnik mogao da pomogne lekarima da detektuju poremećaj već kod male dece, u periodu kad bi intervencija bila vrlo značajna.
Pošto ne postoji medicinski test da bi se autizam dijagnostikovao, a kako je to poremećaj kog karakterišu teškoće u društvenoj interakciji, komunikaciji i sklonost repetitivnom ponašanju, lekari moraju da proučavaju ponašanje deteta kako bi postavili dijagnozu.
Studija iz 2012. ističe da je u više od 50 odsto slučaja autizam dijagnostikovan kod dece koja su bila starija od 5 godina, dok je samo u 20 odsto slučajeva poremećaj dijagnostikovan kod dvogodišnjaka.
Stručnjaci tvrde da upravo kašnjenje pri postavljanju dijagnoze sprečava dobijanje pomoći u ključnom trenutku. Takođe, mnogo je teže dijagnostikovati poremećaj kod devojčica nego kod dečaka, pošto su kriterijumi rađeni uglavnom na muškom uzorku.
Vođa studije doktor Volter Zahorodni ističe da je njegov tim prikupljao podatke od oko 2.000 dece stare od jedne do tri godine, a povod su bili roditelji koji su rekli kako žale što ranije nisu prepoznali poremećaj kod svoje dece.
Deca koja na takozvanom PDQ-1 testu (Psychological Development Questionnaire-1) imaju loše rezultate smatraju se rizičnom grupom, pa je preporučeno da se podvrgnu daljim pretragama.
Ovaj test navodno je 88 odsto tačan kada je reč o identifikovanju dece s autizmom, što znači da je većini dece koja su na testu imala “pozitivne” rezultate, otkriven autizam.
“Tačna dijagnoza može da bude potvrđena samo kroz sveobuhvatnu procenu stručnjaka”, pojašnjava dr Zahorodni, ali dodaje da je ovaj test prvi korak u dijagnozi i da, ukoliko se želi povećati broj rano prepoznatog autizma kod dece, “ovaj jednostavan test mora da bude u širokoj upotrebi”.
Test za rano otkrivanje autizma
Na test odgovorite sa “da”, “ponekad” ili “ne”. Ukoliko je većina odgovora “ne”, obratite dalju pažnju na ponašanje vašeg deteta, a po potrebi potražite lekarsku pomoć.
Moje dete…
1. gestikulira kako bi pokazalo interes ili privuklo pažnju
2. normalno reaguje na zvukove (čini se da čuje normalno, nije preosetljivo ili da pak preterano reaguje)
3. smeje se i redovno uspostavlja kontakt očima s drugima
4. reaguje kada ga zovete imenom
5. pokazuje interes za igru
6. uživa u igrama, poput žmurke
7. povezuje se s drugima blebetanjem, gestikuliranjem, pričanjem ili menjanjem izraza lica
8. koristi više od tri reči često i ispravno
9. spaja reči (npr. “hoću sok”, “ići pa-pa”)
10. smeje se kad se i drugi smeju
*Test se odnosi na decu staru od 18 do 36 meseci.
Izvor: jutarnji.hr / stil.kurir.rs
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Zašto deca ne razvijaju komplikacije usled infekcije novim korona virusom?
Otkad je započela čitava pandemijska priča oko novog korona virusa, naučnici pokušavaju da utvrde zašto deca mnogo manje od odraslih imaju šanse da dožive ozbiljne komplikacije. Najnovija istraživanja sugerišu da...
Vakcinu protiv gripa primaće sva deca uzrasta od tri do dvanaest godina
U svom obraćanju javnosti i medijima predsednik Vučić govorio je o pogoršanju epidemijskog stanja u Srbiji, novim merama koje uključuju i policijski čas ovog vikenda, ali i o problemu koji...
Zašto nikako ne smete da koristite antibiotike za prehladu i druge virusne infekcije?
Antibiotici se nikako ne smeju koristiti za lečenje prehlade, a posledice mogu biti opasnije nego što možete i da zamislite. Zapravo ne postoji lek za prehladu, jedino što možete da...
Kupanje u jezerima i bazenima: Da li se možemo zaraziti korona virusom?
Leto je počelo, a tropske temperature motivišu nas da se rashladimo i olakšamo sebi i deci nepodnošljivu vrućinu. Ipak, zbog trenutne epidemiološke situacije postoji dilema da li bi trebalo da...
Nema komentara.