Registrovan 41 slučaj malih boginja, većina bila nevakcinisana

Epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ kaže za RTS da je na teritoriji Republike Srbije do sada registrovan 41 slučaj malih boginja, kao i da je 93 odsto obolelih bilo nevakcinisano ili nepotpuno vakcinisano.

Darija Kisić Tepavčević je, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakla da većina obolelih od malih boginja ima tipičnu kliničku sliku.

„Od početka oktobra zaključno sa jučerašnjim danom ukupno je registrovan 41 slučaj malih boginja na teritoriji Republike Srbije. Većina obelelih ima tipično kliničko ispoljavanje sa povišenom temperaturom i tipičnim promenama na koži. Više od 70 odsto slučajeva je hospitalizovano, većina zbog mera predostrožnosti hospitalne izolacije i smanjenja verovatnoće daljeg prenošenja infekcija“, navela je pomoćnica direktora Instituta za javno zdravlje „Batut“.

Dodala je da su u dva slučaja male boginje praćene pneumonijom, odnosno zapaljenjem pluća.

„To je u skladu sa učestalošću ovih komplikacija kada su u pitanju male bogilje, jer se ova komlikacija javlja u jedan od 20 slučajeva“, naglasila je Darija Kisić Tepavčević.

Istakla je da je 93 odsto obolelih bilo nevakcinisano ili nepotpuno vakcinisano.

Na pitanje u kom trenutku se proglašava epidemija malih boginja, Kisić Tepavčević kaže da po svojoj definiciji epidemija predstavlja broj obolelih veći od uobičajenog.

„Međutim, kada su u pitanju oboljenja kao što su male boginje tu čak imamo strože kriterijume zato što se radi o oboljenju gde čak postoji globalna inicijativa i strategija za eliminaciju ili potpuno odstranjenje ove bolesti i naša zemlja je takođe usvojila akcioni plan za odstranjenje ove bolesti na teritoriji Republike Srbije“, rekla je Kisić Tepavčević.

Ukazala je da pod tim okolnostima i jedan slučaj malih boginja predstavlja epidemiju.

„Već kada imamo dva slučaja oboljevanja sa jasnom epidemiološkom povezanosti imamo jasne podatke da se radi o širenju ove bolesti na određenoj teritoriji, a znamo da se radi o oboljenju koje se izuzetno lako širi i da ovaj virus lagano pronađe osobu koja je osetljiva i koja nema imunitet“, objasnila je Kisić Tepavčević.

Govoreći o tome koje mere su obavezne u takvoj situaciji, navodi da su to sve mere i aktivanosti koje povećavaju spremnost da se prepozna, otkrije i prijavi oboljenje sa krajnjim ciljem potpunog gašenja ove epidemije.

„To je, pre svega, hitna prijava sumnje na ovo oboljenje, epidemiološko istraživanje, uzimanje seruma i briseva za laboratorijsku potvrdu infekcije, odnosno prisustva oboljenja, hitna vanredna revizija vakcinalnih kartona dece sa identifikacijom onih koji su nevakcinisani ili nepotpuno vakcinisani“, dodala je Kisić Tepavčević.

Istakla je da se posebne mere opreza odnose na škole i vrtiće, jer se radi o oboljenju koje se izuzetno lako širi, a u takvim kolektivima je velika gustina smeštaja i veliki broj kontakata, pogotovu u zimskom periodu zbog boravka u zatvorenim prostorima.

„S obzirom da je zdravlje dece prioritet, u našem zakonu je jasno definisano da je za boravak u ustanovama školskog i predškolskog tipa neophodna vakcinacija u skladu sa uzrastom. Dete zdravo može da ide u vrtić, dakle koje nema akutno zarazno oboljenje i nakon preležane bolesti dobije potvrdu od pedijatra da je zdravo i da ponovo može da se vrati u vrtić“, navela je Kisić Tepavčević.

Ukazala je da je pojava malih boginja doprinela većoj vakcinaciji dece.

„Nažalost, moralo je da se desi nešto ovako da bi se povećao obuhvat, jer do sredine ove godine manje od 30 odsto dece, konkretno dece sa područja Beograda, bilo je vakcinisano, a sada se približavamo i prelazimo polako 50 odsto. Slična situacija je i u drugim krajevima. Veliki gradovi su najveći problem, jer tu imamo najmanji obuhvat kada je u pitanju ova vakcina“, zaključila je Kisić Tepavčević.

Izvor: RTS