Najnoviji izveštaj „Batuta“ o trenutnoj epidemiološkoj situaciji gripa

U 6. izveštajnoj nedelji, od 5. do 11. februara prijavljeno je 15.920 slučajeva oboljenja sličnih gripu.

– U poređenju sa prethodnom nedeljom beleži se blagi porast broja obolelih od oboljenja sličnih gripu. U ovoj izveštajnoj nedelji registruje se srednji intenzitet aktivnosti virusa gripa i široka geografska rasprostranjenost – navodi se u izveštaju “Batuta” u kojem piše da se se beleži i blagi porast akutnih respiratornih infekcija – prijavljeno je 24.719 obolelih za nedelju dana.

Najviše stope incidencije oboljenja sličnih gripu registrovane su u Zlatiborskom, Pirotskom i Srednjobanatskom okrugu, a kada je reč o uzrastu – od 0 do 4 i 5 do 14 godina.
U Srbiji su do sada potvrđeni tipovi virusa gripa: A(H1)pdm09, A(H3) i B sa dominacijom podtipa virusa gripa A(H3).

Virus gripa je do sada potvrđen na teritoriji Južnobačkog, Kolubarskog, Mačvanskog, Južnobanatskog, Srednjebanatskog, Raškog, Pomoravskog, Braničevskog, Borskog, Zlatiborskog, Nišavskog, Sremskog, Pčinjskog, Šumadijskog, Severnobanatskog, Jablaničkog, Moravičkog, Podunavskog, Zapadnobačkog, Severnobačkog i Pirotskog okruga, na teritoriji Grada Beograda, kao i na teritoriji nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica.

Klinička slika sezonskog gripa

Sezonski grip karakteriše klinička slika sa iznenadnim početkom povišene telesne temperature, kašljem koji je obično suv, glavoboljom, bolom u mišićima i zglobovima, malaksalošću, bolom u grlu i curenjem nosa.

Kašalj može biti dugotrajan i da traje dve i više nedelja. Većina ljudi koji imaju grip se oporave unutar sedam dana od početka simptoma, ali grip može predstavljati i ozbiljno oboljenje sa teškom kliničkom slikom, kao i mogućim smrtnim ishodom, naročito kod osoba koje su u povećanom riziku od razvijanja teških formi bolesti ili komplikacija. Najučestalija komplikacija gripa je bakterijsko zapaljenje pluća.

Najefikasnija mera prevencije gripa je vakcinacija i preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija da se što pre vakcinišu, pri čemu se zaštita stvara za 2-3 nedelje od dobijanja vakcine. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.

Sa druge strane, u oboljenja slična gripu spada nekoliko infekcija koje su uzrokovane drugim virusima.

Koje su mere prevencije?

Pored vakcinacije, postoje i opšte preventivne mere koje pomažu u sprečavanju širenja virusa gripa, kao što su:

• pokrivanje nosa i usta maramicom tokom kašljanja i kijanja nakon čega se upotrebljena maramica adekvatno odlaže
• redovno pranje ruku vodom i sapunom, posebno nakon kašljanja i kijanja. Ukoliko voda nije dostupna, za dezinfekciju ruku se može upotrebiti sredstvo na bazi alkohola
• izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta
• izbegavanje kontakata sa bolesnim osobama
• u slučaju obolevanja potrebno je ostati kod kuće i ne ostvarivati kontakte sa drugim ljudima
• provetravanje prostorija
• jačanje opšte otpornosti organizma – adekvatan režim rada i odmora i ishrana bogatu vitaminima.

Izvor: Zelena učionica/Telegraf