Četrdesetjednogodišnja Eliza živi u Los Anđelesu sa svoja dva sina. To su dečaci od 10 i 13 godina. Toga dana, njen život je tekao uobičajenim tokom, i kao i uvek njena želja je bila samo da obavi sve što treba, spakuje decu u krevet a zatim se i sama opruži i opusti ispred računara. To je bila njena zamisao, ali…
Eliza otvora svoj kompjuter i počinje da traži svoja dokumenta koja joj trebaju a na kojima je nedavno radila. Da bi sve ubrzala, Eliza odlazi na opciju nedavne pretrage, ali umesto očekivanih stvari, ona nalazi termin koji će joj pokvariti veče, ali i narednih par dana… Neko je na njenom računaru toga dana tražio sadržaje „dečije pornografije“ (child porn)!
Dve noći kasnije, već na ivici živaca od razmišljanja o ovome, ona je upitala starijeg sina da li je tražio na internetu“dečiju pornografiju“ i ako jeste, zašto? On joj je rekao da jeste, da ga je sramota zbog toga, ali da je zapravo tražio „pornografiju za decu“ kako bi saznao kako njegovo telo treba da izgleda u ovim godinama.
Dobro došli u novo doba tinejdžerske upućenosti! Ne tako davno, dečaci i devojčice mogli su eventualno da virnu u neki Plejboj ili neko reklamno pakovanje donjeg veša.
Danas, tinejdžeri imaju lak pristup beskrajnim predelima pornografije, uključujući i stvari koje čak mnogi odrasli ne bi želeli da vide, od nasilnog seksa do ekstremnih slučajeva dečje pornografije.
„Prvo sam rekla svom sinu, da kada sledeći put bude hteo da pogleda ovakve stvari, razgovara sa mnom i da ćemo to uraditi zajedno“, rekla je Eliza. „Ipak, čim sam ovo izgovorila, shvatila sam koliko je to loša ideja, i odmah se predomislila”.
Roditelji nekoliko mladih momaka sa kojima sam razgovarao rekli su mi da su njihovi pokušaji da spreče svoju decu da vide onlajn pornografiju gotovo nemogući. Jer i kada je jedan otac, na primer, instalirao softver za filtriranje interneta na kućnom računaru kako bi sprečio svog sina da gleda takve sadržaje, njegov sin otišao je kod svog druga koji ima internet bez filtera i zabrana, i gledao najgroznije pronografkse sadržaje.
Razgovarao sam sa istraživačima iz Centra za istraživanje zločina nad decom na Univerzitetu u Nju Hempširu, koji su me proveli kroz niz dugoročnih studija koje grupa sprovodi od 2000. godine na temu izloženosti dece pornografiji. Grupa je utvrdila da je 42% korisnika interneta uzrasta od 10 do 17 godina videlo pornografiju, kao i da je 66% njih takve sadržaje videlo nevoljno, često kao reklame koje iskaču sa raznih sajtova.
Druga studija istog univerziteta je utvrdila da je 93% dečaka i 62% devojčica izloženo onlajn pornografiji tokom adolescencije. Ne morate biti naučni radnik ni psiholog, pa da shvatite da je to mnogo pornografije za decu.
Za roditelje, to otvara dva pitanja. Prvo, da li je prodornost onlajn pornografije loša za današnje mlade, i utiče li na potencijalno stvaranje društva seksualno devijantnih? I drugo, šta mogu roditelji da učine da bi zaštitili svoju decu?
Nema definitivnog odgovor na prvo pitanje, iako bi takva debata verovatno dovela do veoma oprečnih mišljenja.Od onih koji bi to možda smatrali tekovinom novog doba pa do onih koji bi pornografiju nazvali vidom bolesti koja poput katastrofe kvari omladinu.
Ali drugi stručnjaci koji prate tinejdžere i seksualnost kažu da postoji obilje dokaza koji ukazuju sasvim suprotno. Značajan podatak je recimo da je broj tinejdžerskih trudnoća naglo opao u poslednjih nekoliko godina; broj seksualnih partnera kod tinejdžera da dobro ste pročitali!) takođe se smanjio, kao i broj četrnaestogodišnjaka koji imaju seksualni odnos.
„Ako samo pogledate ova tri osnovna pokazatelja seksualne odgovornosti, nećete videti nikakvo pogoršanje po tom pitanju. Čak naprotiv.“, rekao je Dejvid Finkelhor, autor nekoliko knjiga o zlostavljanju dece i direktor centra za analizu porodice na univerzitetu u Nju Hempširu. Doduše, Dr. Finkelhor je priznao da su dugoročni psihološki efekti tinejdžerskog pristupa online pornografiji još uvek nepoznati.
To svakako dovodi do drugog pitanja. Dr Finkelhor i drugi stručnjaci sa kojima sam razgovarao slažu se da je baš današnji lak pristup pornografiji, posebno njenim nasilnim i nelegalnim formama, imperativ za roditelje da seksualno edukuju svoju decu, ukažu im na opasnosti i oslobode ih da pitaju stvari koje bi možda guglali na internetu.
S obzirom na to koliko je lako naići slučajno na takav sadržaj, važno je da se sa tim počne u ranom uzrastu, naravno onoliko koliko oni mogu da shvate i koliko je prikladno da znaju.
I eto sasvim nove realnosti: zahvaljujući internetu, deca će videti stvari koje bez njega deca tog uzrasta verovatno ne bi videla. Tinejdžeri sa aktivnim hormonima imaju mnoštvo prilika da, kada roditelji nisu na vidiku, traže i istražuju takve sadržaje.
Koliko god neprijatno to bilo i za roditelje i za tinejdžere, objašnjavanje pornografije danas je deo roditeljstva, jer imamo obavezu da deci ukažemo na to da je u pitanju fantazija a ne stvarnost, kao i u holivuskim filmovima.
Treba ih upozoriti da mogu da nalete na mračne i opasne sadržaje, jer u suprotnom umesto stida, njihova reakcija može biti mnogo gora.
Naučite od Elize. Poslednja stvar koju želite da pronađete u istoriji pretraga na kućnom računaru je termin „dečija pornografija.“
Prevela: Jasmina Jovanović
Izvor: New York Times
