Nagradu od nagrde deli samo jedno slovo a i koliko su priznanja prijatna i dobra toliko umeju da budu nezgodna i obavezno čoveku stvori po nekog neprijatelja, rekao je Tanjugu legendarni pesnik za decu Ljubivoje Ršumović, koji 7. aprila na svečanosti beogradskom Dečijem kulturnom centru slavi 60 godina rada.
Opus Ljubivoja Ršumovića nesumnjivo spada u temelje naše kulture 20. veka.
Pod uticajem Duška Radovića, kog je upoznao po dolasku u Beograd, Ljubivoje počinje da stvara poeziju za decu.
Gotovo da ne postoji dete koje nije raslo uz njegove pesmice i sa osmehom ih u starijem dobu pevalo svojoj deci.
Objavio je preko devedeset knjiga, uglavnom za decu.
Izdavačka kuća Laguna je sa velikim zadovoljstvom objavila brojne knjige Ljubivoja Ršumovića među kojima su: „Tri čvora na trepavici“, „Vid iz Talambasa“, „Ma šta mi reče“, „Još nam samo ale fale“, „Nevidljiva ptica“, „Clairvoyant Tales“, „Vidovite priče“, „Zauvari“, „Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke“, „Sunčanje na mesečini“…
Ršumović je dobitnik brojnih nagrada za književnost kao što su „Nagrada Zmajevih dečjih igara“, „Brankova nagrada“ i „Zlatni ključić“.
Između ostalog on je napisao himnu Sportskog društva Crvena Zvezda „Mladići borovi, devojke jele“
Za njega nije bilo dileme da li će 1957. godine početi da piše poeziju.
Kaže da je imao potrebu da podeli sa drugima sve što je nosio u sebi.
„Prvu pesmu sam objavio u Užičkim vestima i stvarno mislim kao da je juče bilo. takvu radost bi svako zapamtio. Kada mi je drug šapnuo na času hemije da je moja pesma objavljena u Užičkim vestima, ustao sam i izašao iz učionice pored zabezeknute, najstrožije nastavnice u Užičkoj gimnaziji. Jednostavno radost je u meni nađačala sve.“ seća se Ršumović.
Slavni pesnik kaže da nikada ništa ne bi menjao u svom opusu čak i da može
„Pisao sam za ono vreme moderne pesme. Kada sam stigao na studije u Beograd upoznao sam Duška Radovića koji je uzeo moje pesme emitovao ih u programu Radio Beograda u programu namenjenom deci. Tako je počelo naše druženje i moje stvaranje za decu“. kazao je Ršumović.
On napominje da je iskrenost najlepše što je dobio od klinaca družeći se sa njima decenijama unazad
“ Ta naivna potraga za suštinom sveta je toliko bliska poeziji. Neke reči koje sam objavio u svojim pesmama „kupio“ sam od dece. Slonirati je najbolji primer za to…Ili telefonijada. Jedan dečak mi je objašnjavao kako je počeo da svira gitaru, pa je kazao da je uzeo istrument u ruke i gitarnuo. Fantastično…ej gitarnuo. Deca imao neku vrstu naivnosti koja je neophodna poeziji“ objasnio je Ršumović.
Najznačajniju pesmu za najznačajnije sportsko društvo u nekadašnjoj SFRJ napisao je upravo Ljubivoje Ršumović.
„Bio sam zvezdaš od detinjstva. Otac je u Ljubišu dobijao novine „Borba“ i tu sam saznao za Zvezdine asove. Posle Olimpijade u Finskoj i mečeva jugoslovenske reprezentacije sa ŠSR bio sam opčinjen Rajkom Mitićem legendarnim kapitenom fudbalera Crvene zvezde. Ta ljubav prema Zvezdi me ne ostavlja do danas. Kada sam napisao pesmu „Mladići borovi, devojke jele“ moj kolege sa ondašnje televizije Beograd je rekao da je Zvezdinu himnu napisao pesnik za decu. Kao to je neki dečciji klub. Tada sam mu objasnio da je Partizan pravi partizan tek sa zvezdom na čelu. Posle toga se više samnom nije preganjao oko dečijeg kluba.“
Bez obzira što živimo agresivne tehnološke revolucije koja menja ljudske mogućnosti iz meseca u mesec Ršumović kaže je štetno tvrditi da je knjizi odzvonilo.
„Knjiga postoji dve i po hiljade godina a kompjuteri i te drangulije tek nekoliko decenija. takvi maloletni ne mogu pobediti knjigu. Novinari su počeli da pišu da je gotovo sa pozorištem i bioskopima kada se pojavila televizija. Kompjuteri su dobri asistenti u poslu i to trebi reći deci. Mi gospodarimo kompjuterima a ne oni nama i to treba objasniti deci. Koliko je to moguće to zavisi od roditelja. Ne treba deci dati pre škole ni telefon ni tablet. Deca treba da se igraju. Kasnije kada ih zainteresuju sport i pozirište bataliće ta pomodna pomagala za gubljene vremena“ kazao Ršumović.
On napominje da u vreme različitih „privatovizija“ nema svesti o potrebi za obrazovnim spektom televizije.
„Televizija još uvek može da opčini staro i mlado i to treba iskoristiti. Svima koji stvaraju program treba da bude cilj da gledaoci nešto nauče, a ne da gube vreme zureći u jeftinu zabavu. To zahteva mnogo kvalitetnog rada. Dušan Radović je nekada uspostavio „Dušanov zakonik“ o tome kako treba pisati i stvarati televizijski program za decu. neko treba da obrati pažnju na to i sve će biti u redu.“
Kada bi mogao da vrati život unazad i nešto promeni Ršumović ne bi dozvolio svojoj pokojnoj ženi da prestane da rađa.
„Rodila je tri sina a dogovarali smo se da imamo tovar dece. Tovar podrazumeva desetoro dece. Ona se malo uplašila posle trećeg porođaja i trebalo je da je ohrabrim da idemo dalje“ kazao je Ršumović.
Deci veliki pesnik poručuje da malo više brige i pažnje posvete svojim roditeljima.
„Moraju deca da shvate da su njihovi roditelji u velikoj gužvi da bi njima stvorili lep i udoban život. Treba da ih poslušaju i da budu dobri bez obzira što moraju da se igraju jer je to božanski imperativ.“ kazao je Ršumović.
Izvor: Novosti
