Nastava na daljinu ostavlja rupe u znanju. Ona može biti valjana dopuna uobičajenim predavanjima u učionici, ali je daleko od adekvatne zamene za neposredan rad učitelja i nastavnika sa đacima pod školskim krovom. Onlajn obrazovanje doprinosi održavanju kontinuiteta, ali ne i kvaliteta nastave i učenja u epidemiološki uslovljenim okolnostima u atipičnoj školskoj godini u kojoj časovi traju 30 minuta, a u učionice svakodnevno dolaze isključivo osnovci od prvog do četvrtog razreda. Obrazovna postignuća lošija su u odnosu na prosečan uspeh učenika kada osnovne i srednje škole funkcionišu u redovnim okolnostima. A sve su ovo zaključci pedagoških kolegijuma u mnogim kućama znanja nakon nastavničkih veća na kojima je sumirano pokazano znanje i napredovanje učenika u takozvanom prvom tromesečju ove školske godine.
Učitelji primećuju da prvacima mnogo teže ide prilagođavanje na nove obaveze i usvajanje radnih navika kada u školu dolaze na tri časa od po pola sata, ili odlukom roditelja ne pohađaju nastavu u učionici. To što u drugom razredu đaci još ne znaju da čitaju, pa i u trećem kubure s latinicom i osnovnim računskim operacijama, pripisuje se prinudnom onlajn završetku prošle školske godine. A u ovoj, učitelji su najopterećeniji. Uspevaju da ispune radne obaveze, ali ne kriju da, svakodnevno, kad ista predavanja koja su već održali prvoj grupi đaka treba da ponove iz početka za drugu grupu učenika, imaju manje elana za reprizu nego za premijeru nastavnog sadržaja.
Obrazovni sistem uprkos svim poteškoćama organizacije rada u epidemiološki neizvesnim okolnostima optimalno funkcioniše, uvrežen je stav direktora škola. Istovremeno, ne prećutkuju da analize pokazuju slabije rezultate, kako učenika koji idu na nastavu u školu, tako i onih koji uče na daljinu i školi samo odgovaraju za ocenu.
− Razlika postoji između neposrednog rada s učenicima u učionici i obrazovanja na daljinu, ili kombinovanog modela koji uključuje obe ove varijante. To se vidi i u ocenama. Koliko god nastavnici imali razumevanja, a imaju ga, ne gledaju kroz prste i ne daju više ocene koje nisu rezultat znanja jer bi to, objektivno, bilo na štetu učenika. Za slabije napredovanje ove godine ima više razloga. Deca manje uče jer ne dolaze u školu svakodnevno. Kada nije na času u školi, većina đaka upozna se sa gradivom iz TV lekcije, ali ne prepiše sve što treba u svesku i ne uradi domaći zadatak. To što osnovci starijih razreda jedne nedelje idu u školu tri dana, a sledeće dva, tako da recimo predmet koji imaju u rasporedu samo petkom imaju svake druge nedelje u školi, ostavlja rupe u znanju, čak i kod savesnih i marljivih učenika koji kada nisu u školi ne propuštaju časove na daljinu − ukazuje Mirjana Sloboda, predsednik aktiva direktora osmoletki Starog grada, inače direktorka Osnovne škole „Skadarlija”.
I đaci i nastavnici bi najradije svakodnevno dolazili u školu kada bi to moglo da se uskladi s preporučenim merama zdravstvene zaštite, naglašava ona, kao i da se u otežanim uslovima, ipak, optimalno radi. Slabiji rezultat je, kaže, očekivan i zbog toga što obim gradiva nije manji, a nije moguće ni uskladiti kontinuitet predavanja iz učionice s onima koje đaci prate na TV ekranu. Situacija je u srednjim školama gotovo ista.
− Srednjoškolci su poprilično nezadovoljni načinom rada. Kažu da im treba mnogo više vremena da savladaju lekcije koje im ne predaju njihovi profesori i jednostavno ne shvataju da je onlajn nastava nešto što ih obavezuje da rade. Gomilaju se nenaučene lekcije, što se odražava na ocene. Kad kažu da se ne osećaju dobro, da bi radije da prate onlajn nastavu, da imaju temperaturu ili su bili u kontaktu sa kovid pozitivnim osobama, ne možemo da im ne verujemo, niti da ih primoramo da dođu u školu na proveru znanja. Tako nam je jedan broj učenika ostao neocenjen, a ima i nedovoljnih ocena − objašnjava Cveta Mitrović, pomoćnik direktora Druge ekonomske škole u Beogradu, nastavnik ekonomske grupe predmeta.
Profesori koriste sve raspoložive veb-alate da pošalju dodatne nastavne materijale da bi motivisali učenike da se više posvete učenju kada ne dolaze na nastavu u školu. Naoko, u najnezavidnijoj situaciji su maturanti, a u suštini najteže je prvacima u srednjim stručnim školama.
− Osnovnu su završili onlajn, a u srednjoj ih je sačekalo dosta novih predmeta. Držali smo duple časove samo da bismo ih uveli u nove obrazovne profile koje su upisali. Recimo, za računovodstvo s kojim se prvi put susreću živa reč profesora je nezamenljiva, ali nismo mogli da izađemo u susret molbama učenika da idu sve vreme u školu. U datim okolnostima moramo prvenstveno voditi računa o zdravlju i bezbednosti školske populacije, a ocene se mogu popraviti na dodatnoj i dopunskoj nastavi − zaključuje Mitrovićeva.
Izvor: Politika
Nazalost, te rupe ce ostati zauvek a posledice cemo videti tek kad ta deca stasaju u ljude koi bi trebalo da preuzmu obaveze na sebe. Tuga.