Gimnazijalci će polagati opštu maturu, u srednjim stručnim školama stručnu, i u umetničkim školama umetničku maturu.
Velika matura zameniće prijemni na fakultetima, a prva generacija koja će je polagati su sadašnji osmaci nakon završene srednje škole 2021. godine.
Gimnazijalci će polagati opštu maturu, u srednjim stručnim školama stručnu, i u umetničkim školama umetničku maturu.
Član Radne grupe za izradu velike mature Radivoj Stojković navodi da se konceptom velike mature uvodi jednoobraznost testiranja u svim školama, da će ona označavati završetak srednjoškolskog obrazovanja – dobija se diploma, ali da bi trebalo i da zameni prijemni na fakultetima i da se vrednuje kod upisa na fakultete.
Učenici će na opštoj, stručnoj i umetničkoj maturi imati tri ispita, obavezni će biti srpski jezik i književnost, matematika – osim za one škole koje su imale taj predmet samo u prve dve godine školovanja.
Oni koji su imali matematiku samo u prve dve godine u srednjim školama umesto matematike biraće predmet sa liste opšteobrazovnih predmeta.
Gimnazijalci će polagati opštu maturu u okviru koje će polagati test iz srpskog jezika i književnosti, matematike i jednog predmeta po izboru sa liste opšteobrazovnih predmeta – istorija, biologija, geografija, hemija, fizika i strani jezik.
Na stručnoj maturi učenici će polagaće srpski jezik i književnost, matematiku za one koji su je imali duže od dve godine i stručni test koji će se sastojati iz teorijskog i praktičnog dela.
Umetnička matura podrazumevaće test iz srpskog, matematike, ali i test iz nekog umetničkog predmeta.
“Osim tri obavezna ispita za rangiranje i upis na fakultet mogu se polagati i dodatni ispiti sa liste opšteobrazovnih predmeta”, objašnjava Stojković za Tanjug.
Navodi da će predstavnici visokoškolskih ustanova određivati kako će se rangirati učenici za upis na fakultet, a njihovi predstavnici će biti i u komisijama za pravljenje testova.
Zadaci na testovima biće iz osnovnog, srednjeg i naprednog nivoa, a za nastavak školovanja učenici moraju imati ostvaren srednji nivo.
“Fakultetima smo ostavili mogućnost dodatne provere sposobnosti učenika”, pojašnjava Stojković i dodaje da su u radnoj grupi bili predstavnici KONUS-a i da nije bilo zamerki na koncept velike mature koja bi bila zamena za prijemni na fakultetima.
Prvo probno testiranje velike mature biće organizovano 2018. godine, a prema rečima Stojkovića ostalo je dovoljno vremena da obave probna testiranja i koncept unaprede.
“Najveću dobit od velike mature imaće maturanti koji će moći da konkurišu na više fakulteta, a ne kao do sada da se pripremaju za prijemni na jednom, pa ukoliko ne prođu čekaju drugi upisni rok i upisuju fakultete na kojima ima mesta a ne one koje žele”, naglasio je član Radne grupe za izradu velike mature.
Koncept će biti sličan kao na maloj maturi, gde svršeni osnovci popunjavaju listu željenih škola – navode 20 škola, te ukoliko ne upišu prvu željenu sa liste, upisuju drugu, treću.
Za one koji upišu srednju stručnu školu koja traje tri godine, nikako ne znači da ne mogu da nastave školovanje. Potrebno je samo da upišu četvrtu godinu srednje škole – vanredno ili redovno i da polože opštu maturu.
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Ministar Šarčević predložio kako nadoknaditi propuštene časove zbog produženog raspusta
Direktori škola trebalo bi da “kombinuju” načine za nadoknadu nastave, preporučuje ministar prosvete Mladen Šarčević nakon odluke da raspust u centralnoj Srbiji bude produžen do ponedeljka, 24. februara, kada će...
Ministarstvo zdravlja preporučilo produžetak raspusta
Ministarstvo zdravlja dalo je danas preporuku Ministarstvu prosvete da se produži zimski raspust. Preporuka je data kako bi se smanjilo širenje virusa gripa, preneo je Tanjug. Ministar prosvete Mladen Šarčević...
Jezik se brani u školi, medijima i biblioteci
Autor: Dragana Jokić-Stamenković Opstanak srpskog jezika dovodi se u pitanje niskom kulturom i jadnim oblikom govora u javnom životu, upozorava dr Aleksandar Jerkov, profesor Filološkog fakulteta i upravnik Univerzitetske biblioteke...
Osnovni nivo pismenosti nema 40 odsto đaka u Srbiji
Situacija je najlošija u trogodišnjim, srednjim stručnim školama gde 80 odsto učenika nije postiglo taj osnovni nivo. Rezultati učenika u gimnazijama su mnogo bolji i oni za oko 140 poena...
Nema komentara.