Gimnazijalci će polagati opštu maturu, u srednjim stručnim školama stručnu, i u umetničkim školama umetničku maturu.
Velika matura zameniće prijemni na fakultetima, a prva generacija koja će je polagati su sadašnji osmaci nakon završene srednje škole 2021. godine.
Gimnazijalci će polagati opštu maturu, u srednjim stručnim školama stručnu, i u umetničkim školama umetničku maturu.
Član Radne grupe za izradu velike mature Radivoj Stojković navodi da se konceptom velike mature uvodi jednoobraznost testiranja u svim školama, da će ona označavati završetak srednjoškolskog obrazovanja – dobija se diploma, ali da bi trebalo i da zameni prijemni na fakultetima i da se vrednuje kod upisa na fakultete.
Učenici će na opštoj, stručnoj i umetničkoj maturi imati tri ispita, obavezni će biti srpski jezik i književnost, matematika – osim za one škole koje su imale taj predmet samo u prve dve godine školovanja.
Oni koji su imali matematiku samo u prve dve godine u srednjim školama umesto matematike biraće predmet sa liste opšteobrazovnih predmeta.
Gimnazijalci će polagati opštu maturu u okviru koje će polagati test iz srpskog jezika i književnosti, matematike i jednog predmeta po izboru sa liste opšteobrazovnih predmeta – istorija, biologija, geografija, hemija, fizika i strani jezik.
Na stručnoj maturi učenici će polagaće srpski jezik i književnost, matematiku za one koji su je imali duže od dve godine i stručni test koji će se sastojati iz teorijskog i praktičnog dela.
Umetnička matura podrazumevaće test iz srpskog, matematike, ali i test iz nekog umetničkog predmeta.
“Osim tri obavezna ispita za rangiranje i upis na fakultet mogu se polagati i dodatni ispiti sa liste opšteobrazovnih predmeta”, objašnjava Stojković za Tanjug.
Navodi da će predstavnici visokoškolskih ustanova određivati kako će se rangirati učenici za upis na fakultet, a njihovi predstavnici će biti i u komisijama za pravljenje testova.
Zadaci na testovima biće iz osnovnog, srednjeg i naprednog nivoa, a za nastavak školovanja učenici moraju imati ostvaren srednji nivo.
“Fakultetima smo ostavili mogućnost dodatne provere sposobnosti učenika”, pojašnjava Stojković i dodaje da su u radnoj grupi bili predstavnici KONUS-a i da nije bilo zamerki na koncept velike mature koja bi bila zamena za prijemni na fakultetima.
Prvo probno testiranje velike mature biće organizovano 2018. godine, a prema rečima Stojkovića ostalo je dovoljno vremena da obave probna testiranja i koncept unaprede.
“Najveću dobit od velike mature imaće maturanti koji će moći da konkurišu na više fakulteta, a ne kao do sada da se pripremaju za prijemni na jednom, pa ukoliko ne prođu čekaju drugi upisni rok i upisuju fakultete na kojima ima mesta a ne one koje žele”, naglasio je član Radne grupe za izradu velike mature.
Koncept će biti sličan kao na maloj maturi, gde svršeni osnovci popunjavaju listu željenih škola – navode 20 škola, te ukoliko ne upišu prvu željenu sa liste, upisuju drugu, treću.
Za one koji upišu srednju stručnu školu koja traje tri godine, nikako ne znači da ne mogu da nastave školovanje. Potrebno je samo da upišu četvrtu godinu srednje škole – vanredno ili redovno i da polože opštu maturu.
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Sastav školskog osoblja biće primetno izmenjen od 1. septembra
Autor: Dragana Jokić-Stamenković Prema najavama predstavnika vlasti i procenama sindikata, sastav školskog osoblja u učionicama, ali i van njih, biće primetno izmenjen od 1. septembra zbog „racionalizacije obrazovnih ustanova”. Tim rečima...
Čemu filozofija u obrazovnom sistemu?
Piše: Ivan Milenković Nije danas prevelik problem ukloniti filozofiju iz srednjoškolskog obrazovanja, naročito ako se njen leš rastvori u kiselini nekog slaboumnog opravdanja tipa: filozofija ničemu ne služi, ona samo...
Ovako se trenira mozak!
Pripremila Gordana Glavinić Umor, nepažnja, dosada, česti su razlozi za loše rezultate i nedisciplinu učenika na času. Tragajući za rešenjem kako da motiviše đake da aktivnije prate nastavu - Prva...
Lijam Nison: Posao učitelja mi je bio najteži i najgori u životu
Pre nego što je postao glumac i pre nego što se proslavio čuvenom trilogijom „Oteta”, Lijam Nison je bio učitelj. Ovim poslom se bavio oko dve godine, mnogo pre nego...
Nema komentara.