Šta je samopouzdanje? Da li je to nešto što se odnosi na način na koji procenjujete sebe, ili se temelji na tome šta drugi misle o vama? Pa, postoji mnogo teorija o samopouzdanju u psihološkoj nauci, kao i kritika samog konstrukta. Iako se ove teorije često razlikuju u nekim aspektima, sve dele zajedničku ideju: na jedan ili drugi način, naše samopouzdanje zavisi od našeg socijalnog konteksta i odnosa.
Naše samopouzdanje u velikoj meri zavisi od dva ključna faktora:
- naših percepcija kako nas drugi vide
- stepena do kojeg zavisimo od tih percepcija
Ova ideja nije nova, datira barem od 1902. godine, kada je Charles Cooley, istaknuti američki sociolog, uveo koncept da su naši stavovi oblikovani razumevanjem kako nas drugi vide (Cooley, 1902). Poznat kao relacijski ili interpersonalni pristup samopouzdanju, ovaj koncept podržan je istraživanjima u različitim oblastima psihologije.
Istraživanja o socijalnim aspektima samopouzdanja
Istraživačka grupa koju je predvodila Anne Reitz okupila je više od 1.000 tinejdžera kako bi ispitala odnos između njihovog samopouzdanja i percipirane popularnosti među vršnjacima. Utvrđeno je da je osećaj popularnosti unutar socijalne grupe bio povezan s porastom samopouzdanja (Reitz i saradnici, 2016). Meta-analiza iz 2020. godine o samopouzdanju i socijalnim odnosima otkrila je recipročnu vezu između ova dva faktora. Pozitivne društvene interakcije obično poboljšavaju samopouzdanje, dok negativna iskustva mogu oslabiti isto (Harris & Orth, 2020).
U poslednjim istraživanjima, sve veća pažnja posvećena je ulozi društvenih medija u oblikovanju samopouzdanja. Na primer, Woods i Scott izvestili su da je korišćenje društvenih medija često povezano s nižim samopouzdanjem, uglavnom zbog negativnih povratnih informacija i usmerenih socijalnih poređenja koja proizlaze iz online interakcija (Woods & Scott, 2016).
Ako vam je poznata sociokulturna teroija Vigotskog ovi rezultati vas neće iznenaditi. Njegova teorija tvrdi da ljudski razvoj počinje na socijalnom nivou (između pojedinaca), pre nego što postane internalizovan na ličnom nivou (unutar pojedinca). Ovaj proces, poznat kao internalizacija, može se ilustrovati primerom majke koja često govori svom sinu da je dobar dečko, što ga dovodi do internalizacije tog mišljenja u obliku „Ja sam dobar dečko“.
Na širem nivou, razmislite kako osoba od detinjstva (koja ne zna ništa o tome ko je) razvija svoj koncept o sebi kroz interakcije, mišljenja i očekivanja drugih.
Snimci mozga otkrivaju zanimljive uvide
Nedavna istraživanja snimanja mozga pružila su dodatne uvide u socijalnu prirodu samopouzdanja. Dosledna istraživanja identifikovala su medialni prefrontalni korteks (MPFC) kao ključnu moždanu strukturu koja je uključena u samoocenjivanje.
Na primer, jedno istraživanje pokazalo je da osobe s nižim samopouzdanjem pokazuju jaču aktivaciju MPFC-a kao odgovor na negativne komentare o njima, dok oni sa višim samopouzdanjem pokazuju manju aktivaciju.
Još zanimljiviji nalazi objavljeni su ovog meseca u prestižnom časopisu Communications Psychology. Koristeći fMRI tehnologiju, istraživači sa Univerziteta Oregon, pod vođstvom Moriah Stendel, skenirali su mozgove učesnika dok su razmišljali o sebi, a zatim i mozgove drugih osoba dok su razmišljali o prvom učesniku. Oni su otkrili da su ljudi s nižim samopouzdanjem pokazali veće sličnosti u obrascima aktivacije MPFC-a s onima koji su razmišljali o njima, što ukazuje da je njihova moždana aktivnost više usklađena s mišljenjima drugih.
Sa druge strane, osobe sa višim samopouzdanjem prikazale su više nezavisne obrasce moždane aktivnosti kada su drugi razmišljali o njima. Jednostavnije rečeno, ako imate nisko samopouzdanje, vaš mozak je više usklađen sa mišljenjima drugih i čak ima tendenciju da oponaša njihovu moždanu aktivaciju.
Šta to znači za vas?
Da li imate visoko ili nisko samopouzdanje? Ovo bi mogao biti dobar trenutak da se zapitate koliko je vaša samopercepcija pod uticajem toga šta drugi misle o vama ili koje društvene norme prihvatate (npr. „Ja sam jadna osoba jer su drugi imali drugačija očekivanja ili nade za mene“).
Ako primetite da spoljna mišljenja snažno utiču na vas, možda je vreme da počnete raditi na razvoju nezavisnijeg osećaja lične vrednosti. Uostalom, razvijanje vaših „jedinstvenih obrazaca moždane aktivnosti“ i fokusiranje na vlastite vrednosti može dovesti do većeg ličnog razvoja.
Literatura:
- Stendel, M.S., Guthrie, T.D., Guazzelli Williamson, V. et al. Self-esteem modulates the similarity of the representation of the self in the brains of others. Commun Psychol 2, 113 (2024). https://doi.org/10.1038/s44271-024-00148-8
- Cooley, C. H. Human nature and the social order. (Charles Scribner’s Sons, 1902).
- Reitz, A. K., Motti‐Stefanidi, F., & Asendorpf, J. B. (2016). Me, us, and them: testing sociometer theory in a socially diverse real-life context.. Journal of Personality and Social Psychology, 110(6), 908-920. https://doi.org/10.1037/pspp0000073
- Harris, M. A., & Orth, U. (2020). The link between self-esteem and social relationships: A meta-analysis of longitudinal studies.Journal of Personality and Social Psychology, 119(6), 1459–1477. https://doi.org/10.1037/pspp0000265
- Woods, H. C. and Scott, H. (2016) #Sleepyteens: social media use in adolescence is associated with poor sleep quality, anxiety, depression and low self-esteem. Journal of Adolescence, 51, pp. 41-49. (doi:10.1016/j.adolescence.2016.05.008)
