Nakon što je Ministarstvo prosvete, u saradnji sa epidemiolozima, napravilo plan rada za narednu školsku godinu i u uputilo ga školama, direktori obrazovnih ustanova analiziraju predloge i razmatraju koji model nastave da primene.
Pošto skoro sve škole imaju svoje specifičnosti kada je reč o prostoru i broju đaka, svaka škola će se opredeljivati za model koji joj najviše odgovara.
Direktori su zadovoljni što im je ostavljena autonomija da odluče u skladu sa mogućnostima škole, ali ističu da to podrazumeva i njihovu veliku odgovornost. Najveći izazov za njih biće deljenje odeljenja, jer tamo gde ima više od 15 učenika odeljenje se mora podeliti u dve grupe, a velike nedoumice imaće škole sa velikim brojem đaka, u kojima neka odeljenja broje i više od 30 učenika.
– Odeljenja sa više od 30 učenika deliće se takođe na dve grupe, znači u tim izuzetnim slučajevima moći će da bude po 16 ili 17 đaka – poručuju iz Ministarstva prosvete.
Maske za zaposlene
Škole imaju dovoljno novca za kupovinu maski i dezinfekcionih sredstava, poručuju iz Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Beograda. Od početka godine, za nabavku sredstava za higijenu, dezinfekcionih sredstava i ostalih potreba škole izdvojeno je 923,3 miliona dinara.
– Od tog novca škole će će nabaviti zaštitnu opremu za zaposlene i dezinfekciona sredstva za decu – kaže Slavko Gak, sekretar za obrazovanje i dečiju zaštitu Beograda. – Svakog meseca se školama za te namene uplaćuje 115 miliona dinara, što je na godišnjem nivou oko 1,4 milijardi dinara.
– Ovih dana sastaćemo se sa stručnom službom i opredelićemo se za najbolji model. Imamo veliki broj učenika, ali i dovoljan broj prostorija, tako da neće biti problema oko organizacije nastave – kaže nam direktor ove škole Milan Krstić.
On ističe da će model za đake od prvog do četvrtog razreda, koji idu u školu pre podne, biti lako primenljiv. Kaže da će đaci starijih razreda verovatno ići naizmenično u školu, i to jedne nedelje peti i šesti razred, dok će stariji slušati onlajn nastavu, a sledeće nedelje u školu idu sedmi i osmi, dok mlađi sede pred televizorom.
Da podsetimo, prema podacima školskih uprava oko 45 odsto škola neće morati da deli odeljenja, a to su škole u seoskim sredinama, manjinske škole i one na KiM. Inače, na podelu odeljenja dosta će uticati i izjašnjavanje roditelja o tome da li će dete slati u školu ili će ono slušati onlajn nastavu, a to će školama morati da bude saopšteno tokom septembra. Pa tako, ako u odeljenje ide 18 đaka, a troje dece bude učilo kod kuće, neće biti potrebe za deljenjem.
– Očekujemo da će 90 odsto dece pohađati nastavu u školi, a 10 odsto će zbog nekih hroničih bolesti ili iz straha od virusa korona časove pratiti onlajn – kažu u Ministarstvu prosvete.
Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da će najveći problem predstavljati pravljenje rasporeda časova, jer oko 20 osto nastavnika rade u dve i više škola, kako bi ispunili normu. On, takođe, ističe da će nastavnici biti preopterećeni i da će njihova radna nedelja imati više od 40 radnih sati, jer se deca dele u grupe, a onlajn nastava mora da se održava.
Ministar prosvete Mladen Šarčević održao je sastanak sa prosvetnim sindikatima na kome je rečeno da je jako važno poštovati radno vreme i normu prosvetara i da će za to biti odgovorni direktori.
– Nije istinita priča da nastavnik pre podne radi u školi sa đacima uživo, a po podne ide da radi na onlajn platformi i televiziji. Nastavnik koji radi sa grupama učenika u školi tog dana je završio svoje radno vreme, a učenici koji su ostali kod kuće prate nastavu na daljinu i tako na smenu. U rad mlađih razreda uključiće se i dodatni resursi, kao što su profesori stranih jezika, veroučitelji, profesori građanskog, a imaće podršku od strane stručnih saradnika, kao i od nastavnika koji predaju predmete veština u drugom ciklusu obrazovanja – rekao je ministar i napomenuo da je razgovarao sa prof. dr Danimirom Mandićem, dekanom Učiteljskog fakulteta da u nastavi pomognu pomognu i studenti završnih godina, kao i studenti sa master studija.
Izvor: Novosti
