SEĆANJE RAŠE POPOVA: Jedno Badnje veče u Mokrinu pre 70 i kusur godina

Pisac za decu, publicista, novinar, glumac prisetio se za “Blic ženu” najlepšeg praznika svog detinjstva. Uživajte u sećanjima na Mokrin pre 70 i kusur godina…

Foto: Milorad Milanković, Blic žena

Božićna ustreptalost u srcima nas dece počinjala je petog januara, na Tucindan. “Deco, danas se ne smete tuć! Jer ćete se tući cele godine.“

Komšija, seljak, izjutra donosi naviljak slame za svinju. U našoj kući redovno su na Tucindan klali svinju. Dolazio bi nam stric Čika Vesa – slamom bi pokrio truplo zaklane svinje. Kad potpali slamu, ona bukne visoko i „oprlji“ čekinje“. Čika Vesa otfikari rep i vikne nas decu, da dođemo po „oprljeni rep“. Mi smo ga u slast glodali, onako kako danas deca žvaću gumu.

Pročitajte i: Borisav Stanković: Naš Božić

Sutradan, na Badnji dan, opet bi nam komšija donosio golemi naviljak slame. Unosio ga je pravo u sobu gde je sto za večernju trpezu. Mi smo radosno čupali slamu i razvlačil i je po patosu! Niko nas nije grdio što pravimo nered u sobi. To se od nas očekivalo! Valjali smo se po slami sve do večeri.

Mama je sva uznemirena, od podneva sprema večeru. Bila je to posna večera, bez masti. Pasulj kuvan na goloj vodi, kuvane suve šljive. I naše omiljeno testo s makom.

Vrhunac zadovoljstva nastupa kad se završi sveta večera. Mi deca smo imali pripremljen alat za krunsku igru večeri. Svako je iz gomile starih maminih svilenih čarapa još jutros uzeo po jednu za sebe. Otac iz korpe pune oraha zahvata koštunjave plodove i baca ih prema nama u slamu!

Pročitajte i: Od sviju praznika deci je najmiliji Božić

Orasi se zavlače pod slamu, mi se bacamo ka mestu gde je plod odleteo, tražimo ga, i pobednički trpamo u čarapu. Bacamo se po slami za orasima koji doleću sa svih strana. Bacamo se kao golmani.

Sloj slame smo debelo naslagali, da se ne izubijamo. Dno čarape je nabubrilo, podižemo je uvis i odmeravamo da vidimo koliko smo dosad plodova nalovili. Sveća na stolu dogoreva, a mi se gnjuramo po slami i njom pokrivamo. Sakrivamo se pod njom. Svako grli svoje blago, orahe badnje večeri.

Čekamo sutrašnji dan i božićnu česnicu u kojoj će se kriti dinar. Koji od nas trojice dobije komad sa dinarom, biće najsrećniji. To će nam blago biti milije od onog iščeprkanog iz slame. Mama nam objašnjava otkud tu slama. „Ove noći se rodio Isus,u štali kod Vitlejema. Bogorodica je bebu, čim ju je rodila, položila na slamu“.

Cele večeri razbijamo orahe i jedemo jezgra. Srećni smo kao nikad. Badnje veče je puno blaženstva i čudnih prizora i zadovoljstava.

Izvor: Blic žena

Pročitajte i: Dnevnik jedne devojčice: Badnji dan 1909.