Pravite se da ste smireni. Dajete sve od sebe da podmladak ne primeti rastuću frustraciju dok peti put u toku dana brišete pod asepsolom i lažno veselim glasom cvrkućete „sad će mama da donese čiste gaćice“. I donji deo trenerke, i čarapice, a možda i majicu, u zavisnosti od položaja u kojem je sunce milo bilo kad se upiškilo. (Uzgred budi rečeno, to što ste pomalo isfrustrirani i polako gubite živce, je ok. To je ljudski, a vi ste mama, ne antička boginja. NE POSTOJI roditelj koji je SVAKI PUT potpuno smireno izgovorio „nema veze, nezgode se dešavaju, sledeći put ćemo stići“. Ne postoji. Postoje samo oni koji su manje ili više vešto prikrili svoju povremenu nervozu.)
Odjednom imate „oko sokolovo“. Uspevate s drugog kraja stana da primetite signale da se detetu piški ili kaki. Čak i ako ste zauzeti nečim drugim. Jer, već drugog dana ćete naučiti da prepoznate svaki izraz lica, svaki stav tela, svako diranje piše, svako ukrštanje nogu koje ukazuje na to da je vreme za nošu ODMAH.
Krećete se brže nego što ste ikada mislili da je moguće. Jer, kad primetite ove signale iz prethodnog pasusa, znate da imate između 5 i 10 sekundi. Inače… asepsol, čiste gaćice, donji deo trenerke, čarapice, a možda i majica…
Kako da izbegnete sve ovo?
Budite strpljivi. Sačekajte da dođe pravi trenutak. Ne uzrast koji su propisali „stručnjaci“, ne uzrast u kojem su pelene skinula deca vaših koleginica s posla. Ne uzrast u kojem ste vi ili vaš suprug prešli na nošu kad ste bili mali. Pravi trenutak za vaše dete. To je jedino što se računa.
Kako da znate kad je došao taj trenutak? Naše iskustvo (ograničeno, doduše, na jedan primerak malog zamorčeta) kaže da je pravi trenutak kad podmladak počne da vas obaveštava da želi da mu se pelena promeni istog trenutka kad uradi nešto. Jednog dana prosto će zahtevati da se pelena istog trenutka promeni, vi ćete biti zbunjeni (bar sam ja bila, ali sam svaki put ostavljala sve što radim i menjala pelenu iz istih stopa), to će se nastaviti i sutra i prekostura… I četvrtog dana ćete shvatiti – došao je pravi trenutak. Noša je dobila počasno mesto na sred kuće, i posle dva dana tokom kojih su gaćice na smenu bile suve i mokre („ooooo, mama, vidi, ali nema veze“, „naravno da nema veze, ništa strašno, dođi da vidimo koje ćeš gaćice da izabereš“) trećeg dana ujutru sve je došlo na svoje mesto. Stvarno. I kad kažem „sve je došlo na svoje mesto“ mislim – pelena je i noću bila suva od tog trećeg dana, pa smo i od pelena u toku noći vrlo brzo odustali.
Ne brinite se, dakle. Jer kad dođe taj vaš „treći dan“, shvatićete da je sva ta briga bila potpuno nepotrebna.
Izvor: Mondo
 svaka mama se tom trenutku raduje i istovremeno od njega strepi, pitajući se kako će...){kind=link}
Ima dece koja i u skolu krenu sa pelenama i to nema nikakve veze ni sa cijom lenjoscu… nego sa detetovim zdravljem. Obratite paznju i na to, ako vam se ucini da sve preeedugo traje i traje i traje i nema pomaka. Nas su slali i na magnetnu rezonancu i na urodinamicka ispitivanja i lecili dete od nocnog mokrenja i sta sve nisu… i nista. Dete je poslo u skolu a pelene su i dalje prisutne… Nekoliko fals dijagnoza, 4 razlicita leka koja ne pomazu… tako da, ne osudjujte odmah kad vidite da je neko razlicit, ne znate zasto je to tako… u nasem slucaju ne znaju ni doktori.