Školska godina produžava se za pet dana, “nastavnici su frustrirani”

Mala matura biće održana, a prema trenutnim najavama školska godina trajaće pet dana duže nego što je planirano.

Drugo polugodište u osnovnim i srednjim školama počelo je danas, po modelu koji je važio u prvom polugodištu – mlađi osnovci su u klupama, podeljeni u manje grupe, a nastavnu pohađaju skraćeno. Stariji osnovci svaki drugi dan dolaze u školu, dok srednjoškolci jedne nedelje pohađaju onlajn, a druge dolaze u školu.

Ministar prosvete Branko Ružić rekao je da ne vidi razlog da se mala matura ne održi, a prema trenutnim najavama školska godina trajaće pet dana duže nego što je planirano.

Snežani Romandić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije čini se da ministarstvo žmuri i ignoriše epidemiju. Izgleda joj kao da je pitanje korone sada manje bitno i u zapećku.

“Mi počinjemo da radimo i to na način i metodom koja nema nikakve svrhe. Ako se bavimo vaspitnim i obrazovnim procesom, to ovako u školi ne biva. Ja sam, ispred Unije sindikata prosvetnih radnika Beograd, tražila da se pomeri početak drugog polugodišta, barem za mesec dana, zato što je Beograd epidemiološki najugroženiji. Iz Ministarstva prosvete nema nikakve reakcije. Verujem da ćemo mi do kraja školske godine ići ovom metodom. Imam utisak, kao i sve u zemlji Srbiji, bitno je samo da se održi forma”, kaže Romandić za Nova portal.

Ona poručuje da su nastavnici frustrirani.

“Da ostavimo sa strane tu mogućnost da budu zaraženi, mnogi su preležali kovid na nogama. Mi i nemamo prave podatke. U Beogradu nas nisu ni testirali, ukoliko smo bili u kontaktu sa nekim. Nismo mogli da dobijemo test, ako dođemo i kažemo: meni je učenik u razredu pozitivan. Ako nam nije dobro, mi smo već navikli da radimo i da ne idemo na bolovanje. Mnoge kolege su bile pozitivne i imaju papire da to jesu, a neki su prošli i na nogama celu priču. Koliko će nas tek proći kroz to, to tek ne znamo, jer decu ne testiraju uopšte, čak ni na zahtev roditelja. To ne biva, to se ne dešava po domovima zdravlja i po dečjim dispanzerima”, objašnjava sve razloge frustracije.

Romandić se pribojava da će biti posledica po sam nastavni proces i znanja koja deca usvajaju.

“Ako je onaj ko decu treba da nauči nečemu frustriran, jer radi zaludan posao, ne znam šta ćemo i čemu ćemo da ih naučimo”, kaže Romandić.

U međuvremenu, pojedini prosvetni sindikati traže sastanak sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ali ne zbog opasnosti usled epidemije, nego zbog plata.

“Smatramo da zaposleni u obrazovanju ulažu maksimalan napor da bi vaspitno-obrazovni proces funkcionisao u ovakvim uslovima. Od svih delatnosti, zaposleni u obrazovanju imaju najniže plate koje se finansiraju iz budžeta Srbije”, navodi se u dopisu koju su uputili predsedniku.

Napominju da je veliki procenat zaposlenih u obrazovanju na minimalcu, a razlika između minimalca i profesorske plate je 1:1,89. Dopis su potpisali predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić, Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković i GSPRS Nezavisnost Tomislav Živanović.

Izvor: Nova / Zelena učionica

Podeli tekst: