Sreća je u ugljenim hidratima

Italijani će vam se stalno žaliti da nemaju para i da jedva sastavljaju kraj s krajem, ali će uvek imati novca da odu u restoran

Piše: Maja Rogan

Olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine bile su najvažniji sportski događaj za sve Jugoslovene.

Nekoliko dana pred početak igara angažovanje vojske JNA bilo je presudno za uspešnu organizaciju, jer su danonoćno čistili snežne nanose kako bi se skijaške discipline nesmetano odvijale.

Domaći heroj igara bio je Jure Franko koji je osvojio srebrnu medalju u veleslalomu, a Sarajlije su mu tada skandirale istorijsku parolu „Volimo Jureta više od bureka“.

Najveći skandal koji se tada desio vezan je za glumca Kirka Daglasa koji je u sarajevskom restoranu pokraden jer mu je naplaćen račun desetostruko veći od stvarne sume. Iznosio je 54.000 dinara ili 440 američkih dolara. Novac mu je sutradan vraćen uz izvinjenje. Pitam se da li nam je oprostio?

Te godine Dado Topić i Slađana Milošević pevali su pesmu „Princeza“ koja nije pobedila na Jugoviziji. Na Pulskom filmskom festivalu „zlatnu arenu“ dobio je film „Balkanski špijun“. Tri od četiri miliona puževa pojedenih u Francuskoj uvezeno je iz Jugoslavije.

* * *

Ćaskam sa gostima iz Italije… pitam šta su sve primetili u gradu.

– Na svim državnim institucijama se nalazi zastava koja ima dvoglavog orla, krst i četiri C.

– To je četiri S jer se radi o ćiriličnom pismu.

– Četiri S? Da li vi znate šta znači to na italijanskom?

– Ne?

– Sono Sempre Senza Soldi (uvek sam bez para). Italijani će vam se stalno žaliti da nemaju para i da jedva sastavljaju kraj s krajem, ali će uvek imati novca da odu u restoran. Tako da može slobodno da se kaže da jedna prosečna porodica u toku života potroši jedan stan na jelo u restoranu.

– Primetio sam da nemate stranaca, nema prosjaka kao kod nas. Ovde sam bio 1984. godine. Tada je bilo više stranaca nego sada, znam da ste imali studente iz Afrike posebno iz Libije i Gane. Poznajem jednu Jugoslovenku koja se udala za Libijca koji je studirao medicinu u Beogradu. Oni sada žive u Italiji.

– Ovde puno ima male dece, kod nas nije tako, mi smo nacija staraca a naši muškarci se žene strankinjama, jer tako imaju veću slobodu, idu kod mame kada žele, žene su im dobre i poslušne, a one su ispunile svoju životnu misiju, a to je da su se udale za stranca.

– Nije tako, Italijanke su ljubomorne, muževima dišu za vratom, a žene iz Ukrajine, Rumunije, Albanije nisu posesivne, prave vrtirepke koje znaju šta žele, na sve to još rađaju decu.

Tako počinje njihova rasprava gde niko neće da popusti. Poziva me jedan gost da se odmaknem od njih i kaže mi.

– Pustite ovo dvoje da malo proćaskaju, uželeli su se kućne atmosfere. Neće oni da završe skoro. Znate kako se kaže kod nas: „Lazanje vam daju radost, karbonara nikada ne može da razočara, hleb i nutela su kao ljubav i zato tražite sreću u ugljenim hidratima, a ne u ljudima.“

Nego recite vi meni šta ćemo mi lepo da jedemo danas?

Nakon uspeha “Turističkog vešeraja”, koji je na šaljiv način opisivao goste naše zemlje, ali i nas kao domaćine, turistički vodič i autorka Maja Rogan objavila je novu knjigu – “Turistički tartufi”. Ovog puta, podelila je s javnošću zanimljive crtice sa iskustvima drugih vodiča, ali opisala i Srbe kao turiste.