U Srbiji se pravi robot koji će moći samostalno da vodi dijalog sa ljudima i pomaže deci sa smetnjama u razvoju, po čemu će biti jedan od prvih medicinskih robota u svetu za tu namenu. Jedan od tvoraca ovog robota, profesor Milan Gnjatović, kaže da će prototip biti gotov do kraja godine.
Robot MARKO (multimodalni, antropomorfni robot kognitivnih osobina) će moći samostalno da se uključi u dijalog sa detetom i terapeutom, objasbio je Gnjatović.
On je precizirao da funkcionalnost robota uključuje, između ostalog, razumevanje govornih komandi različitih sintaksnih konstrukcija, primenu različitih dijaloških strategija u cilju prevazilaženja problema u komunikaciji, vizualno prepoznavanje izabranih predmeta značajnih za terapiju, demonstriranje izabranih vežbi fine i grube motorike, ispoljavanje osnovnih emotivnih stanje putem facijalne ekspresije i drugo.
– Namena robota je da motiviše decu, uzrasta između četiri i desetak godina, da što duže izdrže terapiju koja je ponekad dosadna, naporna ili bolna za njih – rekao je Gnjatović (37) iz Beograda, koji je doktorirao u Nemačkoj i vratio se u Srbiju da bi se bavio naučnim radom.
Robot će pratiti rad lekara sa detetom na terapiji i kada dete ne ume ili zbog nekog drugog razloga ne može da izvrši instrukciju lekara robot će moći, na primer, na zahtev lekara da pokaže detetu kako da određenu vežbu završi do kraja.
– To znači, da robot mora da prepozna prostor oko sebe i bude u stanju da razume govorne komande terapeuta – naveo je Gnjatović.
Robot je plod dugogodišnjeg rada naučnog tima na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, koji se nada da će nova tehnologija biti veoma efektivna u pomoći deci s posebnim potrebama, a Gnjatović dodaje da ta tehnologija nije ograničena samo na medicinu, već da su potencijali primene znatno širi, s obzirom da je to tip takozvanih društvenih robota, čiji je razvoj trenutno aktuelan u svetu.
Gnjatović je vanredni profesor na Fakultetu za kompjuterske nauke Univerziteta „Džon Nezbit“ u Beogradu i docent na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment, Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.
Doktorirao je na Fakultetu za informatiku Univerziteta u Magdeburgu, gde je radio na Institutu za obradu znanja i jezika. Tema njegovog naučnog istraživanja je adaptivno upravljanje dijalogom između čoveka i mašine.
Učestvovao je na više istaživačkih projekata u zemlji i inostranstvu, a trenutno je rukovodilac potprojekta „Multimodalni dijalog između čoveka i robota“ u okviru projekta „Razvoj robota kao sredstva za pomoć u prevazilaženju teškoća u razvoju dece“, koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije. Na ovom projektu pod vođstvom profesora Branislava Borovca učestvuje više naučnih institucija iz Srbije.
Izvor: Tanjug
