Rok za završetak ankete je bio 10. januar.
U međuvremenu, predstavnici četiri reprezentativna sindikata obrazovanja nastavili su pregovore sa premijerom Milošem Vučevićem, najavljujući da će pitati članstvo i o najnovijoj ponudi za povećanje plata, ali ni o tome se čelnici sindikata ne oglašavaju.
Za razliku od njihovog upradljivog ćutanja, u virtuelnim zbornicama na društvenim mrežama ne smanjuju se burne reakcije prosvetara i na ponudu države i na ponašanje pregovarača.
Najavljuje se kolektivno iščlanjivanje iz sindikata, iznose tvrdnje da su sindikalni lideri “prodali” zaposlene, da će svi koji 20. januara budu ušli u učionicu “izdati” svoje đake i studente… Nižu se pitanja šta se konkretno dobija ako se prihvati ponuda Vlade, jesu li njom obuhvaćeni i nastavnici sa šestim stepenom stručnosti, šta je sa administrativnim osobljem i sekretarima škola… Odgovora nema.
– Ne očekujem da rezultati ankete o potpunoj obustavi rada budu javno dostupni zato što se stiče utisak da su pregovarači zadovoljni postignutim i u tom smislu anketa im više nije aktuelna. Što se ponude tiče, predočena je u vidu saopštenja koje je stiglo i medijima. Nikakvog zajedničkog dokumenta nije bilo, niti je zaposlenima bliže pojašnjen značaj povećanja koeficijenata – kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija (FBG), koji je član reprezentativnog Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS).
On dodaje da je ovakav odnos proizveo veliko nezadovoljstvo dela zaposlenih.
– Uzevši u obzir rezultate ankete o potpunoj obustavi, bar na mikronivou kada je reč o gimnazijama, članicama FBG-a, upitno je da li se moglo više postići. Ukupnom analizom odgovora svih zaposlenih koji su želeli da se izjasne, tek nešto preko 50 odsto je bilo za totalnu obustavu. Samo u jednoj gimnaziji su svi zaposleni podržali taj predlog, a u velikom broju škola je bilo dosta onih koji se uopšte nisu izjasnili – navodi Markov.
Sagovornik Danasa prenosi rezultate anketiranja nastavnika u gimnazijama članicama FBG, uz napomenu da su prikupljeni i glasovi onih koji nisu u sindikatu, a hteli su da učestvuju u anketi.
Jedina škola kojoj se ceo nastavnički kolektiv izjasnio za potpunu obustavu rada od 20. januara je Gimnazija u Obrenovcu.
U Osmog gimnaziji za ovaj predlog je glasalo 55, od ukupno 89 nastavnika, u Prvoj gimnaziji 47 od 80, u Dvanaestoj 28 od 105, u Matematičkoj 30 od oko 70 nastavnika.
Za prekid nastave u Šestoj gimnaziji je glasao 31 nastavnik od 95 zaposlenih, u Sedmoj 41 od 77, u Trinaestoj 63, od 85, u Devetoj 27 od 94, u Gimnaziji “Sveti Sava“ 41 od 73, u Gimnaziji Lazarevac 30 od 47.
Za pomenutu opciju u Filološkoj gimnaziji je bilo 55 od 108 nastavnika, u Četrnaestoj 45 od 74, u Desetoj 59 od 88, u Gimnaziji “Patrijarh Pavle” 32 od 96, u Sportskoj gimnaziji 39 od 68 zaposlenih, a u Trećoj 79 od 102 nastavnika.
– Ako je zaista među nastavnicima ima dosta nezadovoljnih postavlja se pitanje zašto se odustalo od zakonskog štrajka. Da li su lideri sindikata bili zabrinuti da bi u slučaju zakonskog štrajka ovo što je ponuđeno bilo ostvareno? Pre štrajka je nuđeno povećanje cene rada za 11 odsto, sa štrajkom je dobijena izmena koeficijenata i Posebnog kolektivnog ugovora što nije mnogo, ali izgleda da će biti taman po meri snage nastavnika i sindikata da svoje zahteve ostvare – smatra Markov.
On dodaje da na nivou SRPS-a nije predložena anketa članstva o ponudi Vlade.
– Ali će je FBG interno uraditi, s obzirom da ima jednog predstavnika u Predsedništvu SRPS-a, kako bi moglo da glasa o stavu zaposlenih – kaže naš sagovornik.
Podsetimo, Vlada je ponudila da nastavnicima i stručnim saradnicima sa sedmim stepenom stručne spreme u dva navrata – u martu i u oktobru, poveća koeficijente za po pet odsto, a da se cena rada uveća za sedam odsto od 1. januara 2026, što bi, prema računici premijera Vučevića, bilo kumulativno povećanje zarada za 31 odsto, u periodu od 13 meseci.
U toku su pregovori o izmenama i dopunama PKU.
Izvor: Danas.rs
