Tako će početne zarade nastavnika, bez dodataka za staž ili razredno starešinstvo, iznositi 106.104,51 dinar, a na isti iznos mogu da računaju i vaspitači, sekretari i šefovi računovodstva sa sedmim stepenom stručne spreme.
Iako su uspeli da se izbore za obećano povećanje zarada jednog dela zaposlenih, predsednica Unije sindikata škola Beograda Snežana Romandić za Biznis ističe da inflacija već „nagriza“ plate prosvetara, koji ovu godinu počinju u kompleksnoj situaciji i mnogo težim okolnostima nego što je to bio slučaj prethodnih godina.
Koliko će tačno iznositi povećanje u oktobru za određene grupe zaposlenih?
Vlada Srbije usvojila je u januaru ove godine Uredbu o dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, kojom se koriguju koeficijenti za obavljanje poslova određenih grupa zaposlenih u prosveti u osnovnim i srednjim školama, kao i predškolskim ustanovama.
Zarade zaposlenih u prosveti utvrđuju se na osnovu koeficijenta koji se množi sa osnovicom za obračun plata u javnim službama, a koja u neto iznosu za osnovno i srednje obrazovanje od januara 2025. godine iznosi 5.555,21 dinar.
Tako će od oktobra ove godine, na povećanje zarada moći da računaju nastavnici i vaspitači sa šestim stepenom stručne spreme, čiji će koeficijent iznositi 16,40, pa će primiti zaradu od 91.105,44 dinara.
Učitelj sa petim stepenom stručne spreme i koeficijentom od 15,05 moći će da računa na platu od 83.605,91 dinar, dok će učitelj i vaspitač sa četvrtim stepenom stručne spreme i koeficijentom 14,79 imati zaradu od 82.161,55 dinara.
Domari, spremačice i finansijsko-knjigovodstveni radnici bez povećanja
Povećanjem plata zaposlenih u prosveti i u martu i oktobru izostavljeni su domari, administrativni, finansijsko-knjigovodstveni radnici sa četvrtim stepenom stručne spreme, ali i vozači, servirke i spremačice, čiji su koeficijenti ostali isti.
Romandić kaže da je ovo ostalo da se ispregovara pre potpisivanja same uredbe, ali da su nadležni zbog svakodnevnih dešavanja prekinuli sa pregovorima i da zbog toga oni nisu realizovani do kraja.
„Najverovatnije je razlog bio to što nisu želeli da se bave preostalim delom. To su ljudi koji rade administrativno-finansijske poslove i domari koji zarađuju gotovo minimalnu zaradu i skoro su izjednačeni sa platama pomoćno-tehničkog osoblja, a rade jedan izuzetno odgovoran posao. Koliko je on odgovoran, a neplaćen, govori činjenica da ima jako malo onih koji žele da rade ove poslove po školama, tako da su ta radna mesta u deficitu“, tvrdi Romandić.
Izvor: Zelena učionica
