Nakon porođaja, mami će ostati sećanja, više ili manje prijatna, na trudove, trenutak izlaska bebe na svet i prvi susret. Čak i ako niste sami rađali, sigurno ste čuli puno takvih priča. Ali što se tokom porođaja događa s bebom? Oseća li ona prijatnost ili bol dok izlazi iz materice? To smo svi proživeli, ali se ne sećamo. Ginekolog, babica i dula dale su portalu The National dovoljno informacija da barem možemo da zamislimo.
Oksitocinska kupka
Kad mami počnu da se javljaju lagani trudovi, otprilike svakih 20 minuta pa onda sve češće, beba pritiska glavicom o porođajni kanal i tako podstiče otvaranje grlića materice. Majčino telo tokom trudova otpušta velike količine oksitocina, hormona ljubavi, koji bebu čini zadovoljnom i mirnom.
Kako bi pomogla bebi da ostane u tom ugodnom stanju, mama bi, pod uslovom da je sve u redu, trebalo da ostane kod kuće što je duže moguće. „To će podstaknuti proizvodnju oksitocina, jer se u poznatom okruženju obično osećamo prijatnije nego u bolnici. Takođe, na taj način možete smanjiti šanse za nepotrebne medicinske intervencije“, objašnjavababica Dru Kempbel iz Dubaija.
Prilika za drijemež
U razdoblju kad se trudovi javljaju na svaka tri do četiri minuta i traju do 90 sekundi svaki, beba sve jače oseća stiskanje. Budući da sav kiseonik dobija iz majčine krvi preko posteljice, zbog tog stiskanja tokom trudova prima manje kiseonika. Ali bebi to neće smetati. „Bebe mogu čak i da odspavaju tokom trudova“, kaže babica.
Međutim, sertifikovana porođajna dula Džojs Miln upozorava da ako je mama jako uznemirena i uplašena, i beba može da oseti stres. Hormoni povezani s tim emocijama, kortizol i adrenalin, mogu proći kroz posteljicu i usporiti tok porođaja. Da bi se opustila, mami može pomoći vizualizacija. Može sebe da zamisli na mestu na kojem se oseća opušteno i potpuno sigurno.
Beba još ne prepoznaje bol
Kad se razmak između trudova smanji na dva do tri minuta, mama bi mogla da oseća drhtavicu ili mučninu. Beba bi mogla da se osećati kao da se zidovi urušavaju na nju, ali verojatno neće osećati bol. „Čini se da neuronske veze koje bi bebi omogućile da neku senzaciju protumači kao bol još nisu razvijene u trenutku porođaja“, kaže dr. En Dins, ginekolog i akušer iz Engleske.
„U ovoj fazi, mame bi trebalo ritmično da dišu kako bi sebi i bebi osigurale dovoljno kiseonika za zadnje minute pre ‘lansiranja'“, savetuje dula Džojs Miln.
Glavica se prilagođava porođajnom kanalu
Dok se mama muči sa sve češćim i intenzivnijim trudovima i fokusira na guranje svoje bebe kroz porođajni kanal, i beba daje svoj doprinos. „Budući da joj kosti lobanje nisu srasle, bebina glava oblikom se prilagođava porođajnom kanalu dok kroz njega prolazi“, objašnjava dr. Dins. Bebama okrenutim karlično porođaj će obično biti teži i duže će trajati jer nisu u idealnom položaju za put prema rodnici.
U ovoj fazi poželjno je iskoristiti gravitaciju, pa će i vama i bebi mnogo više od ležanja na leđima odgovarati polusedeći položaj, klečanje uz oslonac na rukama ili čučanje.
Spremna za život izvan maternice
Kad se pojavi bebina glavica, mama će osetiti pečenje i kroz nekoliko trudova glavica će sasvim izaći i okrenuti se zajedno s ramenima, da bi porođaj mogao da se dovrši. Beba će u tim trenucima biti prilično stisnuta i pripremaće se za prvi udah. „Pritisak na bebino telo dok prolazi kroz uski porođajni kanal priprema je za život izvan materice. Taj pritisak tera tekućinu i sluz iz bebinih pluća i ujedno sprečava udisanje tekućine i krvi dok prolazi kroz porođajni kanal. Takođe je priprema za prvi udah“, kaže ginekolog En Dins.
Okruženje koje bebu dočeka kad izađe iz materice, moglo bi je šokirati. „Istraživanja su pokazala da su bebe rođene u mirnim, slabije osvetljenim prostorijama, mirnije nego bebe koje se rode u jako osvetljenim i hladnim porođajnim salama“, objašnjava babica Dru Kempbel.
Nakon porođaja posebno preporučuje kontakt kožom na kožu. „To će umiriti vašu bebu, pomoći joj u regulaciji otkucaja srca i disanja te održavanju temperature, a pokrenuće i hormonalne procese važne za dojenje“, objašnjava.
Izvor: Klokanica
