Što se više trudite da usrećite decu, to su ona manje zahvalna

Zašto se to dogodilo? Da li je vaše dete suštinski sebično? Ne baš. To je dete, pa je prirodno okrenuto sebi, ali u suštini dajete mu previše onoga što mu nije potrebno.

U našu redakciju stiglo je zanimljivo pitanje koje vam zajedno sa odgovorom prenosimo u celosti:

P: Imamo šestogodišnjakinju koji je u proteklih šest meseci ili više delovala frustrirano i apatično u većini slučajeva ako ne dobije baš ono što želi. Mi nismo bogati, ali živimo udobno i želimo da radimo zabavne stvari sa decom. Ali teško je kad se osećamo kao da to deca uopšte ne cene. Pokušali smo da razgovaramo sa njom o tome, do jaoj objasnimo da život ume da bude težak i naporan, ali to ne pravi razliku. Hvala vam za bilo kakav savet o tome kako da naučimo dete da bude zahvalno za ono što joj pružamo.

O: Nešto što mi je upalo u oči bila je vaša izjava da volite da radite zabavne stvari sa svojom decom, ali da to nije cenjeno. I to razumem. Kada odvojite vreme (a često i novac) da biste se lepo proveli sa decom, osećate se kao da su vas polili hladnom vodom kada ne cene to. Što više očekujemo da će naša deca biti zahvalna, to su ona zahtevnija. Prilično obeshrabrujuće.

Hajde da zumiramo situaciju.

Ja imam 41 godinu. Moji roditelji su se lepo brinuli o meni, ali priznajmo – moja osećanja nisu diktirala porodične događaje i izlete. Moj otac je recimo voleo da obilazi crkve i uopšte bogomolje svih vrsta (što je više istorijski, to je bolje) i proveli smo mnoge vikende vozeći se unaokolo u potrazi za crkvom koju je “neko pomenuo” mom ocu. Moj brat i ja smo sedeli na zadnjem sedištu, bez tehnologije, slušajući muziku koju je volela moja majka i čekali smo.

Niko nas nije pitao da li nam se to sviđa. Niko nije pitao da li želimo da saznamo neke zanimljive činjenice. Znali smo da smo zajedno u tome i da nije naša sreća nije najvažnija. Da li nam je bilo dosadno? Naravno. Ali i moj odrasli brat i ja volimo da obilazimo crkve i manastire. Nešto u vezi tih izlazaka je uspelo.

Dakle, roditelji u prošlosti nisu bili baš mnogo zabrinuti da li su im deca srećna i da li se dobro zabavljaju. Roditelji danas? Samo o tome misle.

Bilo da su izleti, zabave ili godišnji odmori, naši roditeljski životi su postali potpuno fokusirani na decu. Minijaturni vikendi su dizajnirani kako bi naša deca bila srećna i to je pravi haos.

Podeli tekst:

1 2 Sledeća strana