Četrdeset stručnjaka potpisalo je zahtev u kom stoji da su savremeni uređaji “toksični” u detinjstvu
Grupa vodećih autora, predavača i stručnjaka za razvoj dece poziva vladu Velike Britanije da predstavi zvanične preporuke za upotrebu telefona, tableta i računara kod najmlađih, zbog sve veće zabrinutosti za njihov uticaj na fizičko i mentalno zdravlje dece.
Četrdeset stručnjaka potpisalo je zahtev u kom stoji da su savremeni uređaji “toksični” u detinjstvu i u kom se apeluje na vladu da formira posebno ministarstvo za decu čija će glavna odgovornost biti procena svih zakona i njihovog uticaja na zdravlje i blagostanje deteta.
Stručnjaci pozivaju da se za decu uzrasta između tri i sedam godina formira neka vrsta vrtića u kojima će akcent biti na društvenom i emotivnom razvoju i igri u prirodi. Takođe, zahtevaju da se formiraju zvanične preporuke o tome koliko vremena deca uzrasta do 12 godina mogu da provode uz ekrane.
Grupa je izrazila zabrinutost da su dečje zdravlje i blagostanje ugroženi “zbog pada interesovanja za igru napolju, a sve veće okrenutosti tehnologiji, hiper-kompetitivnog školstva i komercijalizacije detinjstva”.
Zakonodavstvo je, prema njihovoj oceni, “mlako, kratkoročno i neefikasno” u borbi sa gojaznošću i mentalnim problemima mladih, zbog čega se društvo približava razmerama krize na ovim poljima.
Su Palmer, potpisnica zahteva i autorka knjige “Toksično detinjstvo”, kaže da su među osnovnim potrebama dece, uz hranu i krov nad glavom, ljubav i igra.
“Međutim, konzumeristička kultura podstakla je odrasle da pomešaju ove potrebe sa stvarima koje možete kupiti u prodavnicama. Postali smo opsednuti time da naučimo decu svemu. Ali, ne možete ih naučiti stvarima kao što su samokontrola i prilagodljivost – to mora da se razvija kroz lično iskustvo”, kaže ona.
Dr Šeri Kombs, dečji i porodični psihoterapeut, koja je bila direktorka osnovne škole kada je pre deset godina objavljena knjiga “Toksično detinjstvo”, smatra da su zakoni “opasni za dečje blagostanje, samopouzdanje i dugoročno učenje”.
“I deset godina kasnije, ja sam porodični i dečji psihoterapeut koji pokušava da sastavi deliće emocionalno slomljene dece, primorane da trpe štetno i ekstremno stresno okruženje u školama. Ne možemo stajati sa strane i tolerisati takvo zlostavljanje, kada imamo druge međunarodne modele koji pokazuju kako se mogu postići odlični rezultati u obrazovanju, a da deca pritom izrastu u mentalno zdrave ljude”.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Otac koji nije mogao dati svojoj deci ono što nije dobio od svojih roditelja
Sedeli smo u dnevnoj sobi, imala sam sedam ili osam godina i domaći zadatak je bio da napišemo sastav na temu „Baka i deka – heroji mog detinjstva“. Kako sam...
7 vrsta odnosa majke i ćerke: A od toga kakvu vezu negujete zavisi u kakvu osobu će dete izrasti
Odnos majke i ćerke je veoma važan u životu svake žene. Majku niko ne može da zameni jer samo ona može da nam da bezuslovnu ljubav. Iako su neke karakteristike...
Da li sam dobra mama?
Piše: Ana Đorđević Pitanje koje se rađa najkasnije onoga dana kada iz uglavnom bezbrižnog praćakanja po plodovoj vodi, na (surov) svet stigne vaša mrvica, dušica, bebić, zlatić i sl. Pitanje...
Iskustvo jedne mame: Mislila sam da je izbacivanje sa časa davno iskorenjeno
Svi smo mi vlasnici bar jednog iritantnog tinejdžera s kojim ponekad teško izlazimo na kraj. A oni, brutalni kao nikad do sad sa svojih trinaest godina. To im je uglavnom...
Nema komentara.