Svaki osmi osnovac vukovac, a na maloj maturi đaci iz dve trećine okruga ispod nacionalnog proseka

Ovakav trend prisutan je godinama unazad, što svedoči da promene u obrazovnom sistemu, ako ih je uopšte bilo, nisu dale željene rezultate.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u najnovijem izveštaju nastavlja prošlogodišnju praksu – i ovoga puta su izostavljeni podaci o tome koliko učenika je uspelo da reši zadatke sa osnovnog, koliko sa srednjeg, a koliko sa naprednog nivoa, budući da testovi na završnom ispitu sadrže zadatke kojima se proverava stepen ostvarenosti standarda postignuća, što se navodi i u samom izveštaju.

Ovi podaci dostupni su svakoj pojedinačnoj školi za njihove učenike, ne i za javnost.

U izveštaju se navodi da su učenici bili najuspešniji na trećem testu (prosečno postignuće iznosi 13,83 poena od mogućih 20), potom na testu iz matematike (prosek 11,78 poena), dok su najmanje uspešni bili u rešavanju zadataka iz srpskog jezika i književnosti (11,59 poena).

Kada je reč o trećem testu, učenici su najbolje uradili test iz hemije (15,87 poena), potom iz fizike (15,83), istorije (14,11), biologije (13,96) i geografije (13,11).

Bez ijednog boda iz matematike ostalo je 262 đaka, na testu iz srpskog jezika i književnosti takvih je bilo 174, a na trećem testu 173. Iz geografije je 72 učenika imalo nula poena, iz biologije 68, iz istorije je 13 učenika, iz hemije 11, a iz fizike devet.

S druge strane, najviše učenika je ostvarilo maksimalan broj poena na trećem testu – 1. 959, zatim iz matematike – 1.901, a najmanje na testu iz srpskog jezika i književnosti – 169. Najveći broj učenika je ostvario maksimalan broj poena na testu iz hemije – 14,7 odsto, fizike 7,4, istorije 6,9 odsto, biologije tri procenta i geografije 0,7.

Kao i svih ranijih godina, devojčice su uspešnije od dečaka, pri čemu su razlike veće na testu iz srpskog jezika i književnosti nego na druga dva testa.

Kakvi su rezultati po okruzima?

Na testu iz srpskog jezika natprosečno postignuće ostvarili su učenici iz šest okruga: Pećkog, Kosovsko-mitrovačkog, Šumadijskog, Grada Beograda, Južnobačkog i Nišavskog. Postignuće učenika Sremskog, Moravičkog, Rasinskog i Severnobačkog okruga je na nivou nacionalnog proseka. Ispod prosečno znanje imali su učenici iz 21: Pčinjskog, Pomoravskog, Mačvanskog, Kolubarskog, Zlatiborskog, Podunavskog, Raškog 1 – Kraljevo, Južnobanatskog, Zapadnobačkog, Pirotskog, Topličkog, Severnobanatskog, Braničevskog, Jablaničkog, Kosovskog, Borskog, Srednjebanatskog, Zaječarskog, Raškog 2 – Kraljevo, Kosovsko-pomoravskog i Prizrenskog.

Iz matematike su iznadprosečno postignuće imali đaci iz Pećkog, Kosovsko-mitrovačkog, Šumadijskog, Grada Beograda, Južnobačkog i Nišavskog. Postignuće učenika iz četiri okruga: Sremskog, Moravičkog, Pčinjskog i Rasinskog na nivou je nacionalnog proseka. Ispod prosečan rezultat su zabeležili učenici iz 21: Pirotskog, Zlatiborskog, Severnobačkog, Zapadnobačkog, Pomoravskog, Topličkog, Raškog 1 – Kraljevo, Kolubarskog, Južnobanatskog, Podunavskog, Mačvanskog, Jablaničkog, Braničevskog, Borskog, Kosovskog, Severnobanatskog, Zaječarskog, Srednjebanatskog, Kosovsko-pomoravskog, Raškog 2 – Kraljevo i Prizrenskog.

Na trećem testu iznad proseka republike su Pećki, Šumadijski, Kosovsko-mitrovački, Grad Beograda, Južnobački i Nišavski okrug. Postignuće učenika iz pet okruga: Sremskog, Pčinjskog, Moravičkog, Pomoravskog i Rasinskog na nivou je nacionalnog proseka. Niže postignuće od nacionalnog proseka pokazali su učenici iz 20 okruga: Podunavskog, Zlatiborskog, Severnobačkog, Zapadnobačkog, Južnobanatskog, Mačvanskog, Kolubarskog, Pirotskog, Braničevskog, Raškog 1 – Kraljevo, Topličkog, Jablaničkog, Severnobanatskog, Borskog, Kosovskog, Zaječarskog, Srednjebanatskog, Raškog 2 – Kraljevo, Kosovsko-pomoravskog i Prizrenskog.

Autori izveštaja konstatuju da su učenici iz Pećkog, Kosovsko-mitrovačkog, Šumadijskog, Grada Beograda, Južnobačkog i Nišavskog okruga ostvarili iznadprosečne rezultate na sva tri testa dok su okruzi sa najnižim postignućima na sva tri testa Kosovsko-pomoravski, Raški 2 – Kraljevo i Prizrenski.

Istraživači skreću pažnju da u tumačenju pretežno ispodprosečnih rezultata koje postižu učenici iz Prizrenskog, Kosovskog, Kosovsko-pomoravskog i okruga Raški 2 – Kraljevo treba uvažiti višegodišnje nepovoljne uslove života i obrazovni kontekst, što se odrazilo i na njihova postignuća.

Kakva je povezanost školskih ocena i rezultata na maturi?

Utvrđeno je da učenici koji imaju više ocene postižu bolje rezultate na testovima. Međutim, očekuje se da ta povezanost bude izraženija, pre svega kada je reč o trećem testu.

Posmatrajući ocene učenika u osmom razredu iz predmeta koje su polagali na maloj maturi utvrđeno je da iz matematike približno četvrtina ima najnižu ocenu, a nešto više od trećine najvišu. Predmeti fizika i hemija imaju sličnu distribuciju ocena (oko 15 odsto đaka ima najnižu ocenu, a oko 40 odsto najvišu ocenu). Raspodela postignuća učenika na preostalim predmetima je takva da je ubedljivo najviše učenika sa ocenom 5 (45 procenata učenika ima peticu iz biologije), dok prilično ujednačen broj učenika ima ocene 3 i 4 (oko 20 odsto).

Izvodeći zaključke o kvalitetu ocenjivanja u osnovnoj školi u izveštaju je, između ostalog, konstatovano da ocene iz sedam predmeta koji su bili testirani na završnom ispitu ukazuju na to da svršeni osnovci imaju zavidno znanje, posebno iz biologije, istorije, hemije i fizike.

„Ispitivanjem povezanosti između školskih ocena i postignuća na testu utvrđeno je da postoji trend rasta postignuća u skladu sa ocenom iz datog predmeta, ali bi se očekivalo da je korelacija nešto viša. Iako su školske ocene u velikoj meri prediktor uspeha učenika na testovima znanja, ne možemo očekivati potpunu povezanost, jer se situacije školskog ocenjivanja i polaganja završnog ispita razlikuju“, piše u izveštaju.

Kakvo je znanje vukovaca?

U prošloj generaciji malih maturanata bilo je 7.588 vukovaca, što je 12,9 odsto.

„Dakle, svaki osmi učenik u generaciji izdvaja se kao izuzetan, ne samo u pogledu znanja, odnosno odličnog poznavanja nastavnih sadržaja, već i u smislu dodatnog angažovanja vrednovanog kroz minimalno jedno priznanje ili nagradu“, konstatovano je u izveštaju.

Uočava se da je među vukovcima više devojčica (61,1 odsto) nego dečaka (38,9).

Analizom po školskim upravama utvrđeno je da postoji velika razlika u broju vukovaca. Najviše ih je na području školskih uprava Niš i Leskovac – po 19 odsto i Jagodina -15 odsto. I prethodnih godina su se pomenute školske uprave isticale prema broju vukovaca.

Najmanji procenat učenika nosilaca ovog priznanja je u školskim upravama Valjevo (8,3 odsto), Užice (9,4) i Kraljevo (9,5).

Okruzi u kojima se beleži najveći broj učenika nosilaca Vukove diplome su: Nišavski (20,9 odsto), Pčinjski (19,4) i Jablanički (18,9).

Statistika svedoči da je znanje učenika nosilaca diplome „Vuk Karadžić” dosta neujednačeno. Vukovci postižu podjednak uspeh na testu iz srpskog jezika i književnosti i na testu iz matematike, dok na trećem testu postižu nešto manji broj bodova.

Izvor: Danas.rs