Samo polovina mladih u Francuskoj i Španiji veruje da je demokratija najbolji oblik vladavine, dok je podrška među njihovim vršnjacima u Poljskoj još niža, pokazalo je novo istraživanje.
Većina pripadnika generacije Z u Evropi, 57 odsto, i dalje daje prednost demokratiji u odnosu na druge oblike vlasti. Ipak, podrška značajno varira: u Poljskoj tek 48 odsto, u Španiji i Francuskoj oko 51–52 odsto, dok je najviša u Nemačkoj, 71 odsto.
Više od jedne petine ispitanih, 21 odsto, podržava ideju autoritarne vlasti „pod određenim okolnostima“. Najveći procenat takvog stava zabeležen je u Italiji (24 odsto), a najmanji u Nemačkoj (15 odsto). U Francuskoj, Španiji i Poljskoj taj broj iznosi 23 odsto.
Od „truljenja mozga“ do „digitalnih urođenika“: Zašto ne razumemo našu decu
Skoro svaki deseti mlad čovek u Evropi kaže da mu nije važno da li mu je država demokratska ili ne, dok dodatnih 14 odsto ne zna ili nije želelo da odgovori.
Politički naučnik Torsten Fas sa Slobodnog univerziteta u Berlinu, koji je radio na studiji, upozorio je da je „među onima koji sebe vide desno od centra i osećaju se ekonomski zapostavljeno, podrška demokratiji pala na svega trećinu“. Dodaje da je „demokratija pod pritiskom, i iznutra i spolja“.
Istraživanje je sprovedeno tokom aprila i maja, a u njemu je učestvovalo više od 6.700 mladih između 16 i 26 godina iz Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Španije, Italije, Grčke i Poljske. U pitanju je deveto godišnje ispitivanje koje sprovodi institut YouGov za fondaciju TUI, koja finansira projekte namenjene mladima u Evropi.
Skoro svaki drugi misli da je demokratija u njihovoj zemlji ugrožena
Skoro polovina mladih (48 odsto) strahuje da je demokratski sistem u njihovoj zemlji ugrožen. Taj procenat je najviši u Nemačkoj, 61 odsto, gde ekonomija posrće, a ekstremna desnica dobija sve veću podršku, naročito među mladima.
Percepcija da Evropa gubi globalni uticaj dodatno je pojačana povratkom Donalda Trampa na političku scenu, usponom Kine i ratom u Ukrajini. Samo 42 odsto mladih vidi EU kao jednu od tri najuticajnije sile sveta.
Uprkos ili možda upravo zbog Bregzita, mladi iz Velike Britanije najčešće veruju u snagu EU: polovina ih EU vidi među tri ključna globalna aktera. Čak 73 odsto britanskih ispitanika želi povratak u EU, dok skoro polovina mladih Evropljana (47 odsto) želi jače veze između Unije i Ujedinjenog Kraljevstva.
Gen Z – prva digitalna generacija
SAD se ubedljivo nalaze na vrhu liste globalnih sila (83 odsto), zatim Kina (75 odsto) i Rusija (57 odsto).
I mladi idu u ekstreme
Rastuća polarizacija gura i mlade ka ideološkim ekstremima, prateći sličan trend kao starije generacije, ali se pri tome jasno uočava rodna razlika.
Skoro svaki peti mladi Evropljanin (19 odsto) opisuje sebe kao desničara, u porastu u odnosu na 14 odsto iz 2021. godine. Centristima se izjašnjava 33 odsto, levici pripada 32 odsto, a 16 odsto ne svrstava se ni u jednu kategoriju.
Više žena u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji danas se identifikuje kao progresivne u odnosu na pre četiri godine, dok su mladi muškarci u Poljskoj i Grčkoj postali konzervativniji u istom periodu.
Podrška strožijoj migracionoj politici porasla je širom Evrope, sa 26 odsto u 2021. na 38 odsto danas.
Zašto su milenijalci i generacija Z anksiozniji od svih prethodnih generacija
Iako većina mladih izražava nadu u potencijal EU, dve trećine bi želelo da njihova zemlja ostane deo Unije (ako to već jeste). Međutim, 39 odsto EU ne doživljava kao naročito demokratsku, a svega 6 odsto veruje da njihova nacionalna vlada dobro funkcioniše i da nisu potrebne veće promene.
Više od polovine (53 odsto) smatra da se EU previše bavi detaljima i nebitnim pitanjima. Žele da se Unija fokusira na visoke troškove života, jačanje odbrane od spoljašnjih pretnji i stvaranje boljih uslova za kompanije kako bi se unapredila ekonomija.
Iako se mladi Evropljani i dalje snažno zalažu za zaštitu klime, samo trećina smatra da borba protiv klimatskih promena treba da ima prednost nad ekonomskim rastom — što je pad u odnosu na 44 odsto iz 2021. godine.
Izvor: EUpravo zato/Gardijan
