Svako treće dete anemično

Skrining na malokrvnost preporučljiv za bebe između devet i 12 meseci, kaže dr Tatjana Zaharova iz Univerzitetske bolnice u danskom gradu Odenseu

Foto: pixabay

Autor: Danijela Davidov-Kesar

Ukoliko beba ili dete starijeg uzrasta pokazuju simptome razdražljivosti, otežano diše, manje jede, ima bledunjava kožu – postoji mogućnost da pati od anemije. Reč je o nemogućnosti krvi da putem crvenih krvnih zrnaca obezbedi dovoljnu količinu kiseonika za mozak, srce i mišiće. Kod nešto starijih mališana primećuje se i da brže ostaju bez daha, da su nezainteresovani za igru, da su im nokti lomljivi, da uopšteno deluju umorno…

Zato je važno potražiti pomoć pedijatra kako bi se uradile neophodne analize i započelo lečenje mališana. Jer, nelečena anemija vodi u druge zdravstvene probleme, poput onih sa srcem, ali i mentalnih poteškoća. Dijagnoza se uspostavlja pregledom i laboratorijskim analizama krvi. Testiranjem se meri nivo gvožđa u organizmu kao i sposobnost vezivanja gvožđa, utvrđuje se nivo hemoglobina i hematokrita, koji pokazuju kvalitet krvi.

Kako ističe pedijatar-hematolog dr Tatjana Zaharova iz Univerzitetske bolnice u danskom gradu Odenseu, najčešći uzrok anemije kod novorođenčadi je „fiziološka anemija”, koja se kod beba javlja šest do devet nedelja posle rođenja. Proces stvaranja crvenih krvnih zrnaca se drastično smanjuje nakon rođenja kao rezultat povećane oksigenacije tkiva i smanjene proizvodnje hormona eritropoetina.

– Treba znati i da nedonoščad dolaze na svet sa nižim hematokritom i hematoglobinom. Kod njih se događa da crvena krvna zrnca imaju kraći životni vek i oslabljenu proizvodnju eritropoetina zbog nezrele funkcije jetre. Nedostatak gvožđa uzrokovan ishranom nije verovatan uzrok anemije pre navršenih šest meseci kod novorođenčadi. Kod starije dece anemija je verovatno stečena. Zato se skrining na anemiju zbog nedostatka gvožđa preporučuje kod sve dece uzrasta od devet do 12 meseci. Postoje i nasledne forme anemije u vezi sa takozvanim iks hromozomom koji se najčešće javljaju kod muškaraca – napominje dr Zaharova.

Treba imati na umu da malokrvnost može da se pojavi i kao posledica bolesti poput bubrežne slabosti ili maligniteta. Naša sagovornica napominje da kod tinejdžerki uzrok anemije može da bude prekomerno menstrualno krvarenje. Takođe, izvesne vrste anemije su karakteristične za određenu rasu i područje gde se živi. Na primer, takozvana srpasta anemija je karakteristična za crnačku i latinoameričku populaciju, a takozvane talasemije (nasledni poremećaj krvi) češće su kod osoba mediteranskog porekla i iz jugoistočne Azije. Tada se malokrvnost leči transfuzijama krvi, dodavanjem gvožđa ili transplantacijom koštane srži. Manjak G6PD enzima, zbog čega se razvija anemija, pojavljuje se više kod sefardskih Jevreja, Filipinaca, Grka, žitelja Sardinije, Kurda, u crnačkoj populaciji, ali i kod nas. Okidači mogu da budu infekcije, određeni lekovi, hemikalije i toksini.

– Ukoliko u istoriji bolesti postoji podatak da je dete bilo izloženo udisanju određenih hemikalija prilikom renoviranja kuće ili farbanja, anemija u tim okolnostima sugeriše otrovnost olovom – dodaje dr Zaharova.

Svetska istraživanja pokazuju da se, ipak, najveći broj anemija javlja zbog nedostatka gvožđa. Za dobru proizvodnju crvenih krvnih zrnaca važno je pravilno iskorišćavanje vitamina iz hrane. Kada se taj proces poremeti – javlja se malokrvnost. Ankete su pokazale da je nedostatak gvožđa izvor problema kad je reč o anemiji mališana uzrasta od 12 do 36 meseci kod svakog trećeg deteta. U tom slučaju je važno da se pojača ishrana namirnicama koje obiluju gvožđem, kao što su meso, jaja, džigerica, riba, zeleno lisnato povrće, grašak, pasulj, a uz to mališani treba da uzimaju namirnice bogate vitaminom Ce, kako bi gvožđe na pravi način bilo iskorišćeno. Uz to, savetuju se i preparati gvožđa, koje treba uzimati najmanje tri meseca kako bi se popunili njegovi depoi u organizmu.

Izvor: Politika

Podeli tekst: