Sve što bi roditelji trebalo da znaju o korona virusu

Ilustracija: Freepik

Šta sve treba da znamo o novom korona virusu?
Kako da prepoznamo korona virus kod sebe i kod dece?
Kako da razlikujemo korona virus od virusa gripa?
Da li je korona virus opasniji od običnog gripa?
Da li su deca ugrožena korona virusom?
Ko je najviše ugrožen COVID-19 korona virusom?
Kako se širi korona virus?
Šta ako primetimo prve simptome kod nas ili kod dece?
Kako se leči korona virus – šta ako se razbolimo?
Da li je moguće da imamo virus i ako nemamo simptome?
Da li korona virus u trudnoći utiče na bebu?
Da li smem da dojim ako dobijem korona virus?
Kako da zaštitimo sebe i decu
Da li treba da nosimo maske?
Da li treba da vodim dete u vrtić u slučaju epidemije?
Šta ako dete ipak dobije korona virus?
Šta još treba da znamo?
Šta sve treba da znamo o novom korona virusu?

Ovo nije senzacionalistički tekst i nema za cilj širenje panike. Sve informacije su preuzete iz pouzdanih medicinskih izvora

Novi soj korona virusa, zvanično nazvan COVID-19, prvi put se pojavio u Kini krajem 2019. godine i prema trenutnim istraživanjima simptomi su mu temperatura i suv kašalj. Korona virus se trenutno nalazi u 127 zemalja, a zarazio je preko 100.000 ljudi.

Prvi znaci bolesti se pojavljuju postepeno, a životno su od njega najugroženije starije osobe i oni sa hroničnim obolenjima. Korona virus je kod dece detektovan u svega 2,4% slučajeva, a deca COVID-19 preleže sa blagim simptomima bolesti, dok trudnice nisu osetljivije na virus u odnosu na ostatak stanovništva.  Najbitniji oblik prevencije je pranje ruku, kašljanje u maramicu ili ruku savijenu u laktu, ali i izbegavanje javnih mesta ukoliko se osećate loše.

Kako da prepoznamo korona virus kod sebe i kod dece?

Simptomi Covid-19 korona virus u 80% slučajeva su blagi, a terapija je simptomatska.  Prema podacima SZO blagi simptomi javljaju se u 80% slučajeva i to su:

•         Temperatura (87,9%),
•         Suv kašalj (67,7%),
•         Umor (38,1%),
•         Stvaranje ispljuvaka (33,4%),
•         Kratkoća daha (18,6%),
•         Bol u grlu  (13,9%),
•         Glavobolja (13,6%),
•         Bol u mišićima i zglobovima (14,8%),
•         Jeza (11,4%),
•         Mučnina ili povraćanje (5,0%),
•         Zapušen nos (4,8%),
•         Dijareja (3,7%)

Teški simptomi bolesti koje ima 13,8% zaraženih su:

•         Dispneja (teško disanje),
•         Upala pluća

Veoma teški simptomi javljaju se kod 6,1% pacijenata koji se tada definišu kao pacijenti u kritičnom stanju.

Komplikacije su:

•         Septički šok
•         Prestanak rada pluća
•         Otkazivanje rada organa

Prema poslednjim podacima u najvećem riziku od težih simptoma su starije osobe, kao i osobe sa hroničnim bolestima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (06.mart 2020.) kod zaraženih smrtni ishod javlja se u 3 – 4% slučajeva, što je znatno manje od SARS virusa čija je smrtnost bila oko 10%, ali je smrtnost i znatno viša nego kod virusa gripa. Naime, prema podacima CDC-a od gripa u SAD-u umre oko 0,04% dok je u istoj zemlji  smrtnost od COVID-19 vurusa trenutno  2% od broja zaraženih.

Kako da razlikujemo korona virus od virusa gripa?
COVID-19 ima veoma slične simptome sa virusom gripa, ipak osnovna razlika je što se od virusa gripa osoba razboli veoma naglo dok je kod COVID-19 proces dosta duži i simptomi se pojavljuju postepeno.

Simptomi gripa su:

Bol u mišićima
Glavobolja
Temperatura
Iznemoglost
Simptomi korona virusa su:

Temperatura
Suv kašalj
Umor
Stvaranje ispljuvaka
Kratkoća daha
Bol u grlu
Glavobolja
Bol u mišićima i zglobovima

Ono što je možda i osnovna distinkcija između gripa i COVID-19 jeste kojim brzinom se manifestuju simptomi bolesti. Kod gripa simptomi se pojave u roku od nekoliko sati i takoreći pokose zaraženog, dok se u slučaju COVID-19 simptomi pojavljuju postepeno i polako.

Da li je korona virus opasniji od običnog gripa?

Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije smrtni ishod od korona virusa javlja se u 3,8% slučajeva, što je znatno manje od SARS virusa čija je smrtnost bila oko 10%, ali je smrtnost i znatno viša nego kod virusa gipa. Kako govore podaci SZO od gripa svake godine oboli preko milijardu stanovnika širom sveta, od toga na godišnjem nivou od virusa gripa umrlo oko 0,05% odnosno od 250.000 do pola miliona smrti širom sveta. Slične podatke pokazuje i Centar za prevenziju i kontrolu bolesti u Americi, naime od gripa u SAD-u umre oko 0,04% dok je u istoj zemlji  smrtnost od COVID-19 virusa trenutno  2% od broja zaraženih.
Procenat smrtnosti od korona virusa je i do 20 puta veća od procenta smrtnosti virusa gripa. Međutim, korona virus  trenutno nema rasprostranjenost poput virusa gripa.

Da li su deca ugrožena korona virusom?

U slučaju korona virusa deca imaju neku vrstu imuniteta i nisu podložnija virusu u odnosu na ostatak populacije. Ono što je uočeno kod dece je da, prema navodima SZO a prema podacima iz Kine, ona imaju veoma blag oblik bolesti i da su simptomi dosta slabiji nego kod ostalih starosnih grupa.

2,4% zaraženih je ispod 19 godina starosti, teške oblike bolesti imalo je 2,5%, dok je u kritičnom stanju bilo njih 0,2%

Ko je najviše ugrožen COVID-19 korona virusom?

Covid-19 najčešće inficira osobe od 40-60 godina, dok je do sada najmanje bila inficirana starostna grupa ispod 19 godina. Prema podacima Kineskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, koja zbog prirode virusa ima najviše podataka o novonastalom virusu koji je potekao iz kineske provincije Huabej, najveći procenat zaraženih nalazi se u starosnoj grupi od 50-59 godina, tačnije svaki peti zaraženi, dok je najmanji procenat zaraženih u starosnoj grupi do devet godina i on iznosi 0.9%.

Ipak, veći rizik od smrti uzrokovane COVID-19 virusom imaju osobe preko 70 godina. Naime u starosnoj grupi od 70-79 godina mortalitet uzrokovan COVID-19 je oko 7,5%, dok je za starije od 80 godina mortalitet duplo veći. Ovi podaci pokazuju nam da su stari posebno osetljivi i u većem riziku od smrti od ostalih zaraženih.

Druga veoma osetljiva grupa su hronični bolesnici i  upravo te osobe, bez obzira na starost,  u većem su riziku od COVID-19. Naime, posebno su osetljive osobe sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom, respiratornim problemima i visokim pritiskom te se kod njih može očekivati povećan rizik od smrti ukoliko se osoba zarazi COVID-19 virusom.

Kako se širi korona virus?

Covid-19 širi se kapljičnim putem sa zaražene osobe na zdravu osobu, kao i dodirivanjem zaraženih površina.

Virus se može preneti sa čoveka na čoveka:

Bliskim kontaktom (na daljini od oko 1,80cm)

Respiratornim putem kada zaražena osoba kašlje ili kija

Prenos virusa sa zaražene površine na čoveka (ređi oblik prenosa):
Dodirivanjem zaraženim površina, a potom pipanjem usta, nosa ili usta

Zaraznost COVID-19 može varirati od osobe do osobe. Prema tvrdnjama Američkog centra za prevenciju i kontrolu bolesti čini se da se COVID-19 širi lako i prisutan je u pojedinim zajednicama gde je neko već zaražen (porodica, bolnica) na specifičnim geografskim oblastima.

Upravo ovo potvrđuje i SZO te se prema njihovim podacima vidi da se virus najpre širi u okviru porodice u kojoj je neko već zaražen, a potom je najviše pogođeno medicinsko osoblje u područjima gde ima zaraženih.

Šta ako primetimo prve simptome kod nas ili kod dece?
Ukoliko osetite prve simptome bolesti bitno je misliti na sebe, ali i na druge.

•            Izbegavajte javna mesta
•            Kašljite u maramicu ili u ruku savijenu u laktu
•           Bacite maramicu u koju ste kašljali
•           Operite ruke u trajanju od minimum 20 sekundi
•            Samoizolujte se
•            Pozovite lekara (064 8945 235 specijalni broj za COVID-19 ili se obratite dežurnom epidemiologu za vaše mesto prebivališta. Brojeve pogledaj OVDE>>> )
•            Redovno održavajte higijenu kuće

Kako se leči korona virus – šta ako se razbolimo?

S obzirom na to da ne postoji lek za COVID-19 on se ne leči već se tretira isto kao i prehlada ili grip, a to je mirovanje i simptomatska terapija. Za lečenje simptoma bilo bi obavezno da se posavetujete sa lekarom. Takođe, antibiotici nisu od koristi jer je u pitanju virus.

Da li je moguće da imamo virus i ako nemamo simptome?

Prvi simptom pojaviće se, od momenta infekcije, u proseku za pet do šest dana, uključujući blaže simptome i temperaturu. Trenutne procene govore da se simptomi COVID-19 obično pojave u roku od oko pet dana, ali opseg inkubacije može biti između jednog i 14 dana navodi  SZO.

Da li korona virus u trudnoći utiče na bebu?

Većina trudnica zaraženih COVID-19 je porođena carskim rezom, a bebe su u većini slučajeva rođene bez infekcije korona virusom. Još uvek nije poznato da li trudnica može preneti virus na bebu. Od ukupnog broja rođenih beba većina je rođena bez korona virusa, dok su dve bebe testirane pozitivno. Ipak, nije najjasnije na koji način su novorođenčad bila inficirana.

Da li smem da dojim ako dobijem korona virus?

Ukoliko je majka zaražena korona virusom, konsultacije sa lekarom pre početka dojenja su obavezne, a mere opreza su obavezne. Zbog svojih zdravih svojstava dojenje se preporučuje i od strane Unicefa čak i ako mama ima korona virus uz napomenu da je pranje ruku zaražene majke neophodno, kao i nošenje maske i redovno čišćenje posuđa i površina u domu.

Kako da zaštitimo sebe i decu

Korona virus širi se sa čoveka na čoveka, kapljičnim putem, a kao zaštita preporučuje se:

•        Često pranje ruku sapunom 20 sekundi
•        Korištenje dezinfekcionog sredstva za ruke koje sadrže minimum 60% alkohola
•        Ako kašljete stavite ruku na usta, maramicu ili ruku savijenu u laktu
•        Da ne dodirujete oči, usta i nos
•        Nošenje maske
•        Izbegavanje kontakta sa osobama koje su bolesne
•        Redovno čišćenje domaćinstva

Izbegavajte boravak među bolesnim osobama, pogotovo ako se utvrdi da su zaraženi COVID-19 virusom.

U slučaju pojavljivanja korona virusa u vašoj okolinu dete bi trebalo da izbegava javne skupove i bolesne osobe. Redovno pranje ruku je obavezno.

Da li treba da nosimo maske?

Ukoliko se u vašoj okolini pojavi slučaj korona virusa ili osoba koja je došla iz geografskog područja na kome vlada epidemija trebalo bi da nosite masku.

Takođe, ukoliko ste vi bolesni trebalo bi da nosite masku kako biste zaštitili druge. Maska nije dovoljan metod odbrane od virusa, te se pranje ruku takođe savetuje kao jedan od efektnih metoda.

Da li treba da vodim dete u vrtić u slučaju epidemije?

U slučaju epidemije konsultovati se sa nadležnim epidemiološkim službama i pedijatrom. Takođe veoma je bitno pratiti preporukama institucija. Pretpostavlja se da će njihova preporuka biti ostanak kod kuće i neodlazak deteta u vrtić.

Šta ako dete ipak dobije korona virus?

Ukoliko se dete inficira korona virusom obavezno je da ostane kod kuće, a osoba koja ga neguje ne bi trebalo da bude starija. Bake i deke su podložnije COVID-19 virusom i imaju teže oblike ove bolesti.

Šta još treba da znamo?

Svaki peti zaraženi od korona virusa ima teži oblik bolesti, dok se ostatak zaraženih oporavlja prilično brzo i lako. Do sada su od njega najmanje bolovala deca i mladi ispod 19 godina, dok je najvećih broj zaraženih u starosnoj grupi između 40 i 60 godina. Njegova inkubacija traje najduže dve nedelje, a najkraće jedan dan. Najčešći simptomi su slični gripu, ali iskazuju se znatno sporije od simptoma gripa. Kako se virus ne bi raširio veoma je bitna higijena ruku, jer se prenosi kapljično.

Reference:

Svetska zdravstvena organizacija
CDC (Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti)
https://www.webmd.com/
MedicineNet.com
Kliničke karatkeristike i  mogućnost intraututerine vertikalne transmisije COVID-19 kod devet trudnica: retrospektivni pregled medicinske dokumentacije, Jei Quao, februar 2020
UNICEF

Izvor: Bebac.com

Pedijatri savetuju da se odloži polazak u školu

Šarčević: Prolećni raspust će biti skraćen, školski kalendar se menja

Nazadovanje dece tokom pandemije koronavirusa – ponovo puze, piju iz flašice, pričaju kao bebe

Pandemijske lekcije: Zbog više vremena sa porodicom, deca su bolje nego pre korone!

Koliko će puta u životu ta majka morati da bude vojnik?

Par dana na dečijoj neuropsihijatriji u Nišu... U sred noći su doveli mladu ženu sa osmomesečnom bebom i smestili je na krevet do našeg. Bebi su uradili preglede i očekivao...

Koliko je (ne)zdravo puštati ljubimce u krevet

Ljudi koji imaju kućne ljubimce često toliko uživaju u njihovom društvu da ih puštaju u svoj krevet, da spavaju sa njima. Dok su medicinski stručnjaci ranije savetovali da ne treba...

Gordani i Dariu je bilo najteže da shvate da Pavle ima autizam: On je naš i nikada nećemo od njega pokušavati da pravimo tipično dete

Piše: Branka Gajić – Možda će nekome zvučati čudno, ali mi smo zaista srećni upravo zato što smo uspeli da sačuvamo porodicu. Autizam jednog člana živi cela porodica, a mnoge...

Moja ćerka ne seća se bola i straha zbog svoje operacije srca. Seća se jedne medicinske sestre

Moja petogodišnja ćerka oporavljala se u bolnici posle operacije na otvorenom srcu. Dok je nesigurno hodala bolničkim hodnikom, susrela je medicinsku sestru. "Dođi ovamo," sestra joj je rekla. "Hoću nešto...