I zbog toga, evo 5 strategija za efikasno upravljanje emocijama
1. Preuzmite odgovornost za svoje emocije. Niko ne može da nas naljuti ili rastuži. Mi to sami sebi radimo.
Nas naljute/rastuže naše misli o toj situaciji ili osobi, to jest način na koji to doživljavamo.
Niko sem nas nije odgovoran za naše emocije, iako nam se ponekad može učiniti da smo samo marionete u tuđim rukama. Nravno, mi utičemo jedni na druge, naročito na bliske ljude, ali krajnja odgovornost za to šta osećamo je samo naša.
I još jedan savet – nemojte reći “naljutio me“, već kažite “ja sam se naljutio“. Ovo je važno jer već samom promenom u izražavanju vi preuzimate odgovornost za to što osećate.
2. Kada osetite jak bes, pre nego što bilo šta uradite – napravite kraću pauzu. Prošetajte se. Udahnite duboko. Radite nešto drugo. Odite od toaleta i umijte se. Pod uticajem jakog besa naši postupci često puta nisu primereni situaciji. Kako on slabi, tako jača naša moć da pravilno rasuđujemo.
3. Umesto da samo brojite do deset (da vam se ne bi desilo ono što se desilo Nikoli Koji u prvom delu filma „Mi nismo anđeli“) postavite sebi neka od sledećih pitanja: „Koji je moj cilj u ovoj situaciji?“; „Kako sam sebi pravim problem?“ „Šta trenutno osećam?“; „Šta je najpametnije što sada mogu da uradim?“.
4. Postanite svesni ne samo toga koju emociju osećate već i zbog čega je osećate, tj. koje vaše misli dovode do tih emocija. Sledeći korak jeste da se pitate koje druge misli možete misliti o datoj situaciji ili osobi, a koje bi dovele do toga da ne osećate neprijatne emocije?
Npr. možda taj vozač koji vam je uleteo u traku nije “đubre“, već vozi ekstremno da bi stigao na suprugin porođaj.
5. Napišite pismo koje nikada nećete poslati. Tehnika koju je američki predsednik Abraham Lincoln često praktikovao jeste da napiše pismo koje nije planirao da pošalje. Logika iza ove tehnike jeste da se kroz iskazivanje emocija kroz pisanje izbaci emocionalni naboj koji osoba oseća. U našem slučaju (Abraham nije imao računar) i e-mail može biti od koristi, ali je važno da ne kliknemo da dugme send 🙂
Izvor: Psiholog Novi Sad