Rukovodite se pravilom da deci date taman onoliko novca da mogu da kupe nešto od onog što žele, ali i dovoljno malo da moraju da donose i dosta teških odluka i kompromisa. Tako će naučiti kako izgleda biti odrastao i praviti teške izbore o trošenju.
Zašto je ovo važno?
Džeparac je poduka, a novac je sredstvo za učenje. Deci ne uskraćujemo udžbenike niti školski pribor kada ne završe kućne poslove, pa ne bi trebalo da im uskraćujemo ni novac.
Kada džeparac vezujete za kućne poslove, doći ćete do tačke kada će moći da odbiju da ih rade jer imaju dovoljno novca – i šta ćete onda? Naravno da je podsticaj važan, ali bolje im uskraćujte privilegije nego novac. Tu su gledanje televizije, izlasci, hobiji… uvek ima stvari koje deca cene više od novca i koje im možete zabraniti.
Uzgred, trebalo bi da rade mnogo više kućnih poslova. Deca su mnogo sposobnija nego što mislimo. Znate i sami da ima dece koja rade na farmi i voze traktore sa pet godina, a kulinarski dečji šou “Masteršef” pokazao je zašto bi devetogodišnjaci svakodnevno trebalo da kuvaju ručak.
Zato bi deca kućne poslove trebalo da obavljaju besplatno, kao i roditelji. Svakako bi trebalo da pre fakulteta iskuse kako je raditi za platu, ali ostavite to za tinejdžerski uzrast, kada će imati pravog šefa koji neće biti slab na njih i koji će im dati otkaz zbog kašnjenja ili gunđanja.
Postoji još načina da novac koristite kao sredstvo da deci usađujete vrednosti – učeći ih da učestvuju u dobrotvornim akcijama ili tražeći od njih da plate za upis na studije. Ali sve počinje sa nedeljnim džeparcem i slobodom eksperimentisanja – čak i ako nam se njihove odluke baš i ne dopadaju.
Piše: Ron Liber, kolumnista Njujork Tajmsa i autor knjige “Nerazmaženi: Kako vaspitati trezvenu i darežljivu decu koja umeju s novcem”
Prevela: Jovana Papan
Odlican tekst. Sjajni saveti.