Inteligentna i osećajna majka Sergeja Prokofjeva
Sergej Prokofjev pamti veliku posvećenost i privrženost svojih roditelja. Bio je treće i jedino preživelo dete, dve sestre umrle su u najranijem detinjstvu.
Prisećajući se uspomena, sa velikom ljubavlju govori o svojoj, reklo bi se, prilično strogoj majci: „Otac je bio zatvoren čovek, usamljenik. Visoko obrazovanje otuđilo ga je od radnog naroda u velikom gradu. Nije voleo nadmetanje, pa je izabrao da bude direktor velikog poljoprivrednog dobra u Ukrajini, gde je uveo važne tehnološke novine. Moje detinjstvo, dakle, uronjeno je u seosko okruženje i vrti se oko ličnosti moje majke. Inteligentna i vrlo osećajna, od ranog detinjstva učila me je da govorim francuski i nemački jezik i upućivala me u tajne vere, možda da bi se suprotstavila materijalizmu za koji se zalagao njen muž. Mama je bila i odlična pijanistkinja, poznavala je dobro muziku svoga vremena, kao i kompozitore klasične epohe. Puštala me je da nabadam po dirkama i postepeno me navela da izvedem prve vežbe, ne pribegavajući nikada teranju i pridržavanju određenog vremenskog rasporeda. Postala je svesna moje muzikalnosti kada sam joj dao prvu kompoziciju, „Indijanski galop“. Marija Grigorjevna – kako je bilo njeno ime – bila je iznenađena. Napisala je tačnu transkripciju, ispravljajući moj početnički notni rukopis. Bila je strpljiva. Umela je da mi objasni jasno i tačno načela muzičke notacije. To je za mene bila izvorna osnova. Od 1898. godine počeo sam ozbiljno da učim klavir. Postao sam svestan svog tehničkog napretka kada sam sa mamom prvi put izveo kompoziciju u četiri ruke. U jednom trenutku, kad se zaustavila kod teških pasaža, a ja klizio bez ikakvih tehničkih poteškoća, ona se naljutila: ʼSergej, vidiš dobro da ne uspevam da te pratim i nastavljaš da sviraš svejedno. Ako je ovo neka igra, da znaš da je znak lošeg ukusa!ʼ To je rekla moja obožavana mama.“
Izvor: RTS
