Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom: Višak hromozoma ali i ljubavi
Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom obeležava se od 2012. godine svakog 21. marta
Foto: Canva
Ujedinjene nacije su odabrale baš 21. mart za datum podizanja svesti o životu osoba sa Daunovim sindromom kako bi ukazali na jedinstvenost trizomije 21. hromozoma koja uzrokuje Daunov sindrom – zbog toga se obeležava ovaj dan baš trećeg meseca u godini i 21. dana u mesecu.
„Učestalost Daunovog sindroma je 1:700 kod novorođene dece. Na učestalost Daunovog sindroma utiču pre svega godine majke, tako da se rizik za postojanje Daunovog sindroma povećava kod trudnica koje imaju preko 35 godina. Međutim, to ne znači da su mlađe trudnice u kategoriji koja je bez rizika. U poslednje vreme sve je veći broj mlađih trudnica, kod kojih se u trudnoći detektuje plod sa Daunovim sindromom“ – naglašava defektolog Miloš Vojnović.
Daunov sindrom – da li postoje neki simptomi u trudnoći?
„Tokom trudnoće ne postoje nikakvi znaci i simptomi majke koji bi mogli ukazati na postojanje ovog sindroma kod bebe. Dakle, trudnica neće osetiti apsolutno nikakve simptome ukoliko plod ima Daunov sindrom“, objašnjava Vojnović.
Foto: Canva
Verovatnoća za postojanje Daunovog sindroma se tokom trudnoće može proceniti odgovarajućim skrining testovima. Na ultrazvučnom pregledu ginekolog može uočiti sledeće karakteristike: tokom prvog trimestra, ispod kože na zadnjem delu vrata fetusa se nakuplja tečnost (limfa). Ukoliko je količina te tečnosti povećana (NT>3 mm), debljina vratnog nabora će biti veća i to može biti pokazatelj prisustva hromozomskih abnormalnosti, dužina prstiju bebe je manja nego što je uobičajeno, položaj očiju u kome su oči iskošene su na gore itd.
„Za Daunov sindrom ne postoji lek, međutim, postoje ustanove, stručna lica (defektolozi i logopedi) kao i obrazovni programi koji mogu pružiti podršku deci sa Daunovim sindromom i njihovim porodicama“ – napominje defektolog Vojnović.
„Ono što je najvažnije a tiče se dece i osoba sa Daunovim sindrom jeste senzibilizacija uže i šire društvene zajednice. Svi zajedno moramo okončati mitove i zablude o njima. Ne smemo ih se setiti samo kada su važni datumi i dani već svakoga dana im moramo omogućiti da budu ravnopravni učesnici života. Svako ko je imao privilegiju da ga zagrli i poljubi baš takva osoba srećan je čovek.“ – ističe Miloš Vojnović.
Neka se broje samo osmesi, iskreni zagrljaji i ljubav, a ne hromozomi.
Opozicioni prkosni poremećaj (engl. oppositional defiant disorder = ODD) je termin koji se koristi za decu i adolescente koja pokazuju ponavljajući obrazac prkosnog i negativnog ponašanja prema ljudima
