Početak školske godine uvek donosi uzbuđenje, ali i prilagođavanje – kako za đake, tako i za roditelje i nastavnike. Nakon dugog letnjeg raspusta, pred decom je ponovo ritam učenja, zadataka i školskih obaveza. Upravo u ovom periodu postaje jasno koliko je pažnja važna za uspešno savladavanje gradiva i organizovanje svakodnevnih aktivnosti.
Da bi dete moglo da prati nastavu, zapamti nove informacije i održi kontinuitet u radu, neophodno je da pažnja bude razvijena i usmerena. Ona je temelj svih saznajnih procesa – od opažanja i pamćenja, do mišljenja i učenja. Zato je važno razumeti kako pažnja funkcioniše, koje tipove razlikujemo, kao i šta se dešava kada pojedine njene karakteristike nisu dovoljno razvijene.
U nastavku teksta dipl.defektolog – oligofrenolog Dragana Stanisavljević govori o vrstama i osobinama pažnje, njenoj ulozi u učenju, kao i o preporukama koje roditelji mogu da primene kod kuće kako bi deci olakšali povratak u školske obaveze i pomogli im da lakše savladaju nove izazove koje školska godina donosi.
Šta je pažnja i zašto je ona važna? Koje su njene karakteristike?
Do kojih teškoća u detetovim aktivnostima dolazi usled nerazvijenosti neke od karakteristika?
Pažnja je osnov svakom mentalnog procesa. Pažljivo ili nepažljivo slušamo, mislimo, gledamo, razmišljamo. Svako učenje počinje pre svega pažnjom. Ona je karakteristika svih saznajnih procesa (kako opažamo, pamtimo, mislimo, učimo…) .
Koji tipovi pažnje postoje?
Postoji nenamerna ili spontana pažnja i namerna, odnosno voljna pažnja.
Šta to znači i kako se i kada one razvijaju?
Nenamerna ili spontana pažnja nastaje upravo spontano, bez svesnog napora, bez prethodne namere i podržava se nezavisno o ciljevima koji stoje pred osobom. Aktivnost sama po sebi zaokuplja dete jer je zanimljiva, privlačna i iznenadna. Spontana ili nenamerna pažnja je karakteristična za predškolce. Ova vrsta pažnje predstavlja temelj za dalji razvoj pažnje. Zato je važno da u svakom procesu podučavanja se oslanjamo na nju.
Ukoliko dete voli automobile, životinje, junake iz crtanih filmova… mnogo će pažljivije slušati priču o njima, rešiti zadatak u kome treba da izbroji koliko ima automobila, životinja…
Često od roditelja možemo dobiti informaciju kako se dete samostalno igra i zadržava pažnju u dužem vremenskom intervalu ukoliko je to u skladu sa njegovim interesovanjima.
Ali, za postizanje određenog cilja, čovek se mora baviti ne samo onim što želi i što je samo po sebi privlačno i zanimljivo. U tom slučaju na scenu stupa namerna (voljna) pažnja. To je upravo ona vrsta pažnje koju mi odrasli želimo formirati kod dece. Ona se razvija do školskog uzrasta i jedan je od kriterijuma spremnosti deteta za školu. Spontana pažnja stupa na scenu tamo gde predmet na koji je pažnja usmerena sam po sebi nije privlačan.
Frka zvana ŠKOLA: Šta moje dete treba da zna pred polazak u prvi razred?
Bez obzira na razlike između ova dva tipa pažnje, ne možemo ih razdvajati ni suprostavljati. Voljna pažnja se razvija iz spontane i nemoguće je formirati voljnu pažnju na praznom mestu jer su interesi deteta, sklonosti i želje osnova za formiranje voljne pažnje.
Npr. predškolac voli rakete, uživa u pričama o svemiru ali ne želi da vežba grafomotoriku, sve te crtice (prave, kose…) zamaraju. Ali ukoliko detetu zadamo zadatak da treba da pomogne astronautu da dođe do rakete tako što će pratiti isprekidan, vijugav put i odleteti u svemir, sam ishod aktivnosti nije odbijanje već prihvaćen i odrađen zadatak.
Karakteristike pažnje
Da bi imali dobru razvijenu pažnju treba da imamo i isklađen razvoj osnovnih karakteristika pažnje.
Osnovne karakteristike pažnje su: stabilnost, koncentracija, raspodela, preusmeravanje, selektivnost i opseg pažnje. Šta podrazumevaju ove karakteristike?
Stabilnost je vremenska karakteristika pažnje. Ona se određuje vremenom tokom kojeg se koncentracija održava na jednom te istim objektu. Ona podrazumeva pojačano odolevanje smetnjama, zahvaljujući čemu osoba može dugo ostati usredsređena na neki predmet ili aktivnost.
Koncentracija je nivo usredsređenosti na jedan te isti predmet ili objekat delovanja. Kad imamo dobru koncentraciju drugi podražaji nas ne mogu odvratiti od aktivnosti ili predmeta kojim smo zaokupljeni. Ta karakteristika pažnje omogućuje nam da npr. pratimo na času učitelja, a da se pritom ne osvrćemo na buku koja dolazi od spolja.
Raspodela je sposobnost da u isto vreme pratimo nekoliko različitih predmeta ili radnji. To je upravo ona sposobnost koja nam omogućava da radimo nekoliko stvari u isto vreme zadržavajući ih u polju pažnje. Odrasla osoba npr. može pisati i u isto vreme, slušati sagovornika zato što je pisanje za nju već automatizovana radnja. Nasuprot tome, dete koje tek uči da piše proces pisanja traži kompletnu pažnju. Raspodela pažnje zavisi od psihičkog i fizičkog stanja osobe.
Preusmeravanje odnosno pokretljivost je svesno premeštanje pažnje sa jednog na drugi objekat. To omogućuje npr. detetu da se u školi preusmeri sa zanimljive igre za vreme odmora na nastavne aktivnosti.
Opseg je količina međusobno nezavisnih objekata koje pažnja obuhvata u isto vreme. Pokazatelj opsega pažnje jeste broj predmeta koji osoba jasno percipira. Kod odrasle osobe je to 5-7 jedinica informacija. O opsegu pažnje zavisi detetova sposobnost da pri čitanju vidi celu reč, a ne nekoliko slova i da pri računanju zadržava u pažnji dovoljnu količinu brojeva.
Selektivnost je izdvajanje objekta koji odgovaraju čovekovim potrebama i ciljevima njegovih aktivnosti.
Nerazvijenost svake od navedenih karakteristika vodi određenim teškoćama u detetovim aktivnostima:
Mali opseg pažnje – dete ne može istovremeno da se skoncentriše na više predmeta i da ih zadržava u umu.
Nedovoljna koncentracija i stabilnost pažnje – znači da je detetu teško da dugo održava pažnju.
Slabo razvijena sposobnost preusmeravanje – znači da dete teško prelazi sa jedne aktivnosti na drugu.
Slabo razvijena sposobnost raspodele pažnje – je nemogućnost da se bez grešaka obavlja nekoliko poslova.
Ako je kod deteta nedovoljno razvijena voljna pažnja onda mu je i teško da se skoncentriše onda kada je to potrebno.
Preporuke za roditelje:
– Razvoj pažnje kod dece se ne razvija samo tokom školovanja već i u svakodnevnom porodičnom životu. Ukoliko ste Vaše dete oslobodili svake obaveze ( u skladu sa uzrastom naravno) u porodici, niste postavili granice kada je vreme za odmor, učenje, hobi… sama haotičnost, bez postavljene jasne dnevne rutine kod deteta mogu izazvati brzo umaranje kao i isključivanje njegove pažnje.
– Izbegavati preopterećenost mozga velikom količinom sadržaja (prekobrojne vannastavne aktivnosti, hobiji, vreme provedeno pred ekranom…)
– Omogućiti detetu kraći odmor tokom učenja
– Koristiti raznovrsna slikovita sredstava
– Prelak ili pretežak zadatak utiče na motivaciju deteta tako da zadaci koji se stavljaju ispred deteta treba da zahtevaju njegovo ulaganje, ali da budu u okviru detetovih mogućnosti.
– Usredsređenost na mentalnu aktivnost je lakša ako je potkrepljena praktičnim radnjama
Raspon pažnje prema uzrastu bi okvirno trebalo da varira između 2 do 5 min po godini (Barton D. Schmitt).
Vreme provedeno u praćenju sadržaja na ekranu nije merilo za određivanje raspona pažnje.
Kako se mogu preovladati navedeni nedostaci?
– primenom vežbi koje razvijaju osnovne karakteristike pažnje
– primenom vežbi u kojima učimo dete kako da sagledava sadržaj, počevši od opšte slike i značenja i stavljajući u relacije sve njene delove.
dipl.defektolog – oligofrenolog
Dragana Stanisavljević
Razvojni centar „Faktor“
