Nije dobro kada je roditelj 100% responzivan prema detetovim emocijama, jer dete onda nema prostora da diše i nauči da živi sa neprijatnim osećanjima i samo izađe na kraj sa njima.
Zapadni model odgajanja dece polazi od toga da je majka ili da su roditelji ključne osobe za razvoj deteta. Ali u stvarnosti to baš i nije tako.
Ljudi se i dalje oslanjaju na teoriju afektivnog vezivanja, uprkos dokazima da društvena klasa, temperament i kultura mnogo tačnije predviđaju naš život.
Postoje jasni dokazi da se na upravljanje emocijama može uticati u periodu ranog detinjstva, što podvlači koliko je u tome važna uloga roditelja.
