Poslednji su dani raspusta. Sve se obavilo i namirilo. Ritualno raspremanje kuće pre praznika, kuvanje po željama i običajima, dočekivanje dece i novo raspremanje i raščišćavanje, vraćanje kuće u rutinu svakodnevnice.
Ti si najbolja majka, najbolja žena, najbolja ćerka, najbolji radnik na poslu. Zašto? Zato što voliš svoju porodicu.
Tvoja kuća je za primer. Ti raspremaš i uživaš kad spustiš krpu, a sve blista.
Najavila se eksterna i u školi je počeo haos. Višemesečni. Sve se proverava i upodobljava iako radim u školi gde se vrlo vodi računa o svakoj vrsti evidencije. Ne priča se ni o čemu drugom. Samo o eksternoj.
Rock & roll je bio svuda oko nas, mirisalo je na novi val i vuklo na ples. Mogao si izgledati kako hoćeš, ići gde hoćeš, raditi šta hoćeš – naravno u spektru ponuđenog. Bili smo mangupčići, ali svetlosnim godinama daleko od ičeg nalik kriminalu.
Koliko nam je deda važna figura u životu - zna svako ko je odrastao sa (bar) jednim i ko ga i dalje ima. Ali koliko su dedi važni unuci?! E to je nešto što se rečima jedva može opisati...
