Sticaj nesrećnih okolnosti doveo me je u situaciju da po bolnicama i čekaonicama provedem celu godinu kao pratilac bolesnim roditeljima. I to je hod po mukama u svakom smislu jer se neprekidno krećeš između stanja očaja, bespomoćnosti i fizičke iscrpljenosti, a onda toneš u potpunu tupost i odsustvo bilo čega racionalnog.
Poslednji su dani raspusta. Sve se obavilo i namirilo. Ritualno raspremanje kuće pre praznika, kuvanje po željama i običajima, dočekivanje dece i novo raspremanje i raščišćavanje, vraćanje kuće u rutinu svakodnevnice.
Najavila se eksterna i u školi je počeo haos. Višemesečni. Sve se proverava i upodobljava iako radim u školi gde se vrlo vodi računa o svakoj vrsti evidencije. Ne priča se ni o čemu drugom. Samo o eksternoj.
Septembar treba da bude mesec radosti zbog povratka u društvenu sredinu koja ceni različitosti, neguje ravnopravnost i podstiče individualne potencijale.
Šta predstavlja proces adaptacije na vrtić i kako može da izgleda, koliko traje i šta bi to roditelji trebalo da očekuju - tema je o kojoj govori Nataša Drageljević, vaspitačica i direktorka PU "Mala škola"
Od „cooked“ i „rizz“ do „ghost-ovao me je“ i „nemoj da yap-uješ“ – internet sleng sve brže prelazi granice engleskog jezika i ulazi u svakodnevni govor mladih.
Tokom narednog perioda, građani Novog Sada imaće priliku da se upoznaju sa radom SOS Dečijih sela Srbija, rezultatima koje organizacija ostvaruje već decenijama, kao i načinima na koje mogu da doprinesu stvaranju sigurnijeg okruženja za decu i mlade kojima je podrška najpotrebnija.
