Ne shvataju da time mrze i ono što živi u njihovom detetu, a nije njihovo, ne shvataju da dok mrze jedno drugo, mrze ujedno i onaj deo deteta koji liči na onu osobu sa kojom su ga začeli.
Pre neki dan, stiže mi poruka od prijateljice. Kaže, “ju ju koliko komentara na tvoj tekst Otac mog deteta“. Gde? Šerovao jedan popularan portal, a da ja nisam ni znala. Pogledam njihov fb, imam šta da vidim.
Dete još nije stiglo da spusti ranac, ispriča kako mu je protekao dan niti objasni šta se dogodilo. Roditelj već ima podatak, a podatak lako postaje zaključak: nije dovoljno učilo, nije bilo pažljivo, nije se potrudilo.
Roditelji, neretko i po sopstvenim priznanju, pribegnu obliku pomoći koji smatraju podrškom, a koji se ogleda u pisanju sastava i pesama, pravljenju projekata ili izradi crteža.
Tokom dva dana Oplenac je ponovo postao mesto susreta dece i porodica iz cele Srbije i regiona, uz rekordnih 45.000 posetilaca, 120 aktivnosti i oko 1200 volontera.
