Nije lako decu odvojiti od igrica, a posebno za vreme raspusta kad nemaju obaveza. Sve je još teže sa decom mlađom od deset godina, jer oni najviše vole da ih igraju, a najlakše razvijaju zavisnost.
Stručnjaci svih zemalja se udružuju u naporu da sačuvaju nove generacije, ali čarobna formula još nije otkrivena.
Armija roditelja ne zna šta će sa decom. Detetu je teško postaviti granice, pa oni idu do toga da se bude noću da igraju igrice.
Problem nastaje onda kada igranje igrica postane važnije od stvarnosti, kad dete više vremena i energije ulaže u igricu nego u sopstveni život.
Mnoge roditeljske prakse uzimamo zdravo za gotovo, zato što ih i drugi roditelji primenjuju. Ali, možda bi trebalo da se zapitamo, kako one utiču na decu?
Ne brinite. Većina zaljubljenika u ekran će na kraju biti sasvim okej i uspešni ljudi.
Mnogo roditelja muku muči kako da uspešno ograniči vreme koje njihova deca provode pred ekranom, ali to je teže nego što izgleda. Nismo u stanju da po ceo dan nadziremo i proveravamo decu, pa se pola sata lako pretvori u sat vremena, a sat – u dva sata.
Uvreženo je mišljenje da je vašem detetu neophodno bavljenje sportom da bi se ispravno razvijalo i izraslo u jednu normalnu i zdravu osobu. Ovim tekstom ću pokušati da razbijem te predrasude i da nabrojim neke od mogućih alternativa bavljenja sportom.
