Sa navršenih godinu pomislila sam “On će samo kasno progovoriti.” Ali jedna godina se pretvorila u dve i odjednom smo imali živahnog i inteligentnog dečačića koji je bio sve nezadovoljniji. Udaranje glavom, ujedanje, vrištanje, plakanje, guranje, lomljenje igračaka i suze, suze i sve više suza. Onda je napunio tri godine, a mi smo se još borili da razumemo jedni druge.
Tableti i mobilni telefoni često zamenjuju razgovor roditelja s mališanima, a stil života dodatno skraćuje njihov kontakt, što bitno utiče na opšti psihomotorni razvoj najmlađih
Sve je više mladih roditelja koji osećaju neku vrstu anksioznosti jer smatraju da se njihovo dete ne razvija onako kako to piše u razvojnim tablicama
Ponekad se može desiti da dete od pune dve godine ne govori ili govori tek nekoliko po pravilu loše artikulisanih reči.
Srbija ima najmanji broj stručnjaka za govor u celoj Evropi, o čemu govori između ostalog i podatak da ih je samo u osnovnim školama u Srbiji zaposleno svega šest. – Udruženje logopeda već godinu dana apeluje da se nešto učini
Sve je više slučajeva da deca prve reči progovaraju na engleskom ili još češće, na izmišljenom, koji je neka mešavina engleskog i srpskog jezika.
Prethodne studije su ukazivale na važnost čitanja deci, ali ono što je toliko važno u ovoj studiji jeste što pokazuje da nije važan samo ukupan broj reči, već i aktivacija moždanih centara, a tu je interakcija presudna.
Logopedi i dečji psihijatri upozoravaju da sve veći broj mališana od dve ili tri godine nije izgovorio prve reči. Većinu vremena provode ispred televizora, pa i kad progovore to je mešavina maternjeg i engleskog jezika
Pametni mobilni telefoni i tableti koji se daju sasvim maloj deci jedan su od razloga zbog čega ona sve kasnije počinju da pričaju, postaju sve više lenja i nezainteresovana za okolinu.
Deca u Srbiji sve kasnije nauče da govore, mnoga do četvrte godine znaju da kažu samo “mama” i “tata”, upozoravaju logopedi i pedagozi.
