Srbija ima najmanji broj stručnjaka za govor u celoj Evropi, o čemu govori između ostalog i podatak da ih je samo u osnovnim školama u Srbiji zaposleno svega šest. – Udruženje logopeda već godinu dana apeluje da se nešto učini
Sve je više slučajeva da deca prve reči progovaraju na engleskom ili još češće, na izmišljenom, koji je neka mešavina engleskog i srpskog jezika.
Prethodne studije su ukazivale na važnost čitanja deci, ali ono što je toliko važno u ovoj studiji jeste što pokazuje da nije važan samo ukupan broj reči, već i aktivacija moždanih centara, a tu je interakcija presudna.
Logopedi i dečji psihijatri upozoravaju da sve veći broj mališana od dve ili tri godine nije izgovorio prve reči. Većinu vremena provode ispred televizora, pa i kad progovore to je mešavina maternjeg i engleskog jezika
Pametni mobilni telefoni i tableti koji se daju sasvim maloj deci jedan su od razloga zbog čega ona sve kasnije počinju da pričaju, postaju sve više lenja i nezainteresovana za okolinu.
Deca u Srbiji sve kasnije nauče da govore, mnoga do četvrte godine znaju da kažu samo “mama” i “tata”, upozoravaju logopedi i pedagozi.
Roditelji, ako dete ne progovori do 12 meseci, nemojte to otpisivati na lenjost ili genetiku, jer je vrlo moguće da se radi o kašnjenju u ranom razvoju.
U svojoj studiji “Predstava o detetu u srpskoj kulturi” Žarko Trebješanin sakupio je brojne tradicionalne običaje i verovanja u vezi sa gajenjem dece. Izdvojili smo neke od postupaka kojima su roditelji pribegavali u situacijama kada dete neće da progovori, prohoda ili kada loše spava:
