Telefon u rukama a još u pelenama: Svako treće dete ima teškoće u razvoju govora

Tableti i mobilni telefoni često zamenjuju razgovor roditelja s mališanima, a stil života dodatno skraćuje njihov kontakt, što bitno utiče na opšti psihomotorni razvoj najmlađih

Autor: Katarina Đorđević

Skoro trećina dece mlađa od tri godine ima teškoće u psihofiziološkom razvoju i razvoju govora, a iz godine u godinu povećava se broj mališana koji imaju problema s mucanjem, školskim postignućem, pažnjom, hiperkinetičkim i poremećajima iz autističnog spektra. Zbog toga ne treba da čudi podatak da se u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Dr Cvetko Brajović” svake godine primi oko 2.500 novih pacijenata i uradi skoro 50.000 pregleda i terapijskih tretmana, dok u stacionarnom odeljenju zavoda u u Lipovici, na intenzivnom petnaestodnevnom tretmanu namenjenom pacijentima s različitim poteškoćama u psihofiziološkom i govorno-jezičkom funkcionisanju, boravi oko 650 dece i odraslih iz cele zemlje.

Zavod za govorne poremećaje osnovan je pre pola veka s ciljem dijagnostike i rehabilitacije pacijenata s poremećajem govora, pre svega mucanja. Profil prosečnog pacijenta zavoda danas je znatno promenjen – većina ima usporen psihofiziološki razvoj, a poremećaj govora samo je jedan od simptoma tog usporenja i zaostajanja.

Dr Ljiljana Avramović, v. d. direktora Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Dr Cvetko Brajović”, koji ove godine obeležava pola veka postojanja, primećuje da ova zdravstvena ustanova danas prima veći broj pacijenata sa autističnim poremećajima.

„To ne znači da je u porastu broj autistične dece – razlog je bolja detekcija, veća obuhvaćenost dece trijažnim pregledima, proširena saznanja o autističnim poremećajima, kao i proširenje mreže institucija, kako u privatnom tako i u državnom sektoru, koje prihvataju pacijente sa ovom vrstom problema u komunikaciji i socijalnoj interakciji. Zahvaljujući boljoj edukaciji stručnjaka koji se bave razvojnom problematikom, ovaj poremećaj se bolje i ranije dijagnostikuje. Na naše veliko zadovoljstvo, teorija o hladnom majčinstvu, odnosno roditeljstvu, koje se decenijama smatralo uzrokom nastanka autističnog poremećaja, postala je deo istorije”, ističe dr Avramović.

Na pitanje da li porast dece sa govornim poremećajima – mucanjem, nepravilnim izgovorom reči i kasnijim progovaranjem – možemo dovesti u vezu sa činjenicom da se deca maltene od pelena drže u rukama mobilni telefon, a da se roditelji manje bave njihovim jezičkim razvojem, naša sagovornica kaže:

„Ima istine u tome da su deca od ranog razvojnog perioda sve više izložena dugotrajnim video-sadržajima. Tableti i mobilni telefoni roditeljima često služe kao zamena za verbalnu razmenu s detetom, koja podrazumeva i druge oblike razmene poput vizuelne, taktilne i emotivne. Sam stil savremenog života, postavljanje visokih profesionalnih i ekonomskih ciljeva, svakako smanjuje kontakt roditelja sa detetom, što bitno utiče na opšti psihomotorni razvoj.”

Kakvo je ponašanje deteta je znak da valja potražiti pomoć stručnjaka?

„Roditelji mogu da se obrate stručnjacima ovog zavoda ako imaju bilo kakvu sumnju ili nesigurnost da njihova beba ima neki razvojni problem, pogotovu ako je ona prevremeno rođena ili je na rođenju dobila nisku ocenu (takozvani Apgar skor). Ako dete ne reaguje na zvuke, ne prati roditelja pogledom, ne pokazuje interes za predmete ili ih istražuje na neobičan način, kasni s progovaranjem, ako je detetov razvoj motoričkih sposobnosti usporen, ako nije zainteresovano za igračke. Alarm je i ako mališan ne reaguje na naloge roditelja ili je nezainteresovan za govor okoline, ako muca ili je njegov izgovor nerazumljiv za okruženje, ako sisa prst, čupka kosu, netolerantan je na frustraciju, ima noćna umokravanja – sve su to znaci da se psihofizički razvoj možda ne odvija kako treba i da roditelji treba da potraže pomoć stručnjaka što pre – pre svega zbog ’plastičnosti’ nervnog sistema u ranom razvojnom periodu”, kaže dr Ljiljana Avramović.

Direktorka Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju ističe da su naročito ponosni na stacionar u Lipovici u okviru koga se obavlja i intenzivna edukacija roditelja o načinu bavljenja detetom u odnosu na njegove specifične potrebe.

„U današnje vreme ovo bi se nazvalo ’škola roditeljstva’ za decu s posebnim potrebama. U okviru stacionarnog boravka pacijenti bivaju pregledani od strane više stručnjaka koji pokrivaju različite domene razvoja deteta. Prethodnih godina značajno smo obogatili materijalno-tehničku osnovu rada, poboljšali komfornost boravka pacijenata, kao i uslove rada zaposlenih. Dosadašnja odlična saradnja s Ministarstvom zdravlja rezultirala je znatnim poboljšanjem kvaliteta uslova stacionarnog boravka pacijenata i pratilaca, a u toku je opsežno renoviranje ovog objekta”, zaključuje naša sagovornica.

Izvor: Politika

DETE I EKRANI – načela i preporuke za zdravu upotrebu bez štetnih posledica

Knjiga Dete i ekrani objavljena je u Francuskoj 2013. godine. To je zbirka naučnih zaključaka koja ima za cilj da ukaže roditeljima na pozitivne odnosno negativne aspekte upotrebe ekrana, u zavisnosti od uzrasta. Čitaocima Detinjarija predstavljamo načela i preporuke stručnog autorskog tima.