On je dugo radio u školi za decu i odrasle s poteškoćama u razvoju, pa je stoga želeo i sam da usvoji klince koji imaju neku vrstu invaliditeta. Danas uživa u ljubavi petoro mališana.
Kamil Džeraldi je domaćica ne baš prostrane kuće u Ilajdžeju u Džordžiji. Veš je uredno složen. Na stotine cipela smešteno je na police. Večera se krčka u nekoliko velikih lonaca, a dvadesetoro dece uskoro će sesti da jede.
Sigurno ste čuli za decu sa posebnim potrebama. Najneadekvatniji, da ne kažem najgluplji termin koji se koristi. E, ta deca imaju mamu. Posebnu.
To je...
Roditelji koji su spremni da uđu u detetovu igru, ne kao vođe, nego kao pažljivi saputnici, postaju saveznici u njegovom emocionalnom svetu. Kroz nežna, otvorena pitanja mogu dobiti uvid u ono što se dete doživljava iznutra.
Kroz upečatljive scene, songove i ples, publika svedoči kako se nerealna, nesvesno nasleđena i često besmislena očekivanja uvlače u porodični i društveni život i oblikuju odnose između baka, mama, ćerki — ali i sinova i očeva.
