U njenom domu su isključivo deca s posebnim potrebama i Kamil i njen muž Majk su ih sve usvojili. Štaviše, oni su u poslednje četiri decenije usvojili 88 dece, uglavnom dok su bila bebe.
„Od sve dece koju smo prihvatili očekivalo se da će brzo umreti“, kaže Džeraldi (68). „Ali mnogi su živeli dugo posle“.
U njenoj porodici ima mališana sa intelektualnim poteškoćama, sa spinom bifidom, Daunovim sindromom. Neki imaju autizam ili ekstremne facijalne deformitete.
„Jedno dete rođeno je samo sa moždanim stablom. Brinuli smo se o njemu i doživeo je 25. a da nijednom nije dobio dekubitus“.
Njena misija započela je još u Floridi, pre nego što će kao medicinska sestra, upoznati Majka pedijatra u bolnici u Majamiju. Ona je već bila usvojiteljka troje mališana.
„Kad je Majk pitao da se udam za njega, rekla sam mu da sanjam o tome da stvorim dom za decu sa hendikepom. On mi je rekao da želi da sledi moje snove“, kaže ona.
Pored ogromnih srca, ovi ljudi su imali i nadljudsku snagu – tokom svih ovih godina morali su da se izbore sa smrću 32 dece kojoj su ulepšali poslednje dane života.
Njihovo najstarije dete, Darlin, sada ima 32 godine. Najmlađa Izabel ima osam. Rodila ju je zavisnica od kokaina, zbog čega je Izabel slepa i gluva. Međutim, ona je toliko inteligentna, da je preskočila jedan razred osnovne škole.
Par ima i dve biološke ćerke. Jedna od njih Džeklin prevremeno je rođena i lekari su mislili da će sigurno pretrpeti oštećenja mozga. Međutim, ona je danas 40-godišnja medicinska sestra i majka.
Džeraldijevi nikad nisu imali vremena za odmor, a nije ih mazila ni Majka Priroda. Uragan Endrju im je 1992. sravnio kuću sa zemljom. Niko nije povređen, ali je porodica privremeno morala da živi u kolibama.
Onda im je kuću 2011. pogodio grom, a zbog požara su izgubili sve što su imali. Samo pukom srećom tada su bili na kampovanju s decom.
Tada su nekako pronašli kuću u kojoj i danas žive. U međuvremenu su usvajali neku decu, neka su umirala, neka odrastala. Neka su se osamostalila.
Tri godine posle požara, konačno su dobili priliku da odu na odmor u Orlando.
Kamil ispravlja: „Odmor s decom nije odmor. To je putovanje“.
Ali, putovanje im je preselo. Majk se nije osećao baš najbolje. Saznali su da ima rak. Deca su bila uz njega sve vreme i na posletku je prošle godine umro od raka.
Džeraldijevi su ostali snažni.
„Nisam mogla ni da zaplačem, jer znam da deca to još teže podnela“, kaže ova fantastična žena.
Sada su bolje. Finansije su stabilne. Oslanjaju se uglavnom na novac koji je za njih prikupila Possible Dream fondacija, koji im pokriva osnovne potrebe i plaća dvoje ljudi, koji Kamili pomažu s decom.
Bliska prijateljica ju je nedavno častila sedmodnevnim krstarenjem.
„Došla sam na brod i bukvalno prespavala sedam dana“, kaže ona. „Nisam bila ni svesna koliko sam umorna“.
Umorna, ali i dalje puna duha.
Izvor: B92
