Kamil Džeraldi je domaćica ne baš prostrane kuće u Ilajdžeju u Džordžiji. Veš je uredno složen. Na stotine cipela smešteno je na police. Večera se krčka u nekoliko velikih lonaca, a dvadesetoro dece uskoro će sesti da jede.
Dešava se skoro svakodnevno da u parku viču “eno je Lana sa onim bratom” i nakon 10 minuta park je prazan.
Sigurno ste čuli za decu sa posebnim potrebama. Najneadekvatniji, da ne kažem najgluplji termin koji se koristi. E, ta deca imaju mamu. Posebnu.
Njena ,,beba’’ nije nikuda otišla. Nema dana da ne sretnem njih dvije kako, ruku pod ruku, idu na neko odredište. Majka mi se uvijek nasmije široko, pozdravimo se, nasmijem se njenoj ćerki i znam, negdje duboko u sebi, da mi se njeno biće osmjehnulo.
Dr Branimir Nestorović: Bolje na minusu nego u toplim igraonicama
Vladeta Jerotić: Kako muškarac gleda (vidi) ženu?
“Uradi sam” jednostavni i jeftini kostimi za maskenbal – 20 najslađih ideja!
6 načina da napravite pahuljice od papira (VIDEO)
Popustljivo vaspitanje: „Mene samo mama i tata vole, ostali su me odbacili…“
Strah od škole: Zašto se javlja i šta možemo da učinimo?
