U moru ukalupljenih obaveza i zahteva, ovo pismo je malcima pravi vodič za život. Šaljivo upakovan u listu domaćih zadataka za leto, njen spisak zapravo je nešto čemu treba da težimo svi mi, i mali i veliki.
"Mrzi me", "dosadno mi je", "kasnije ću"... izgovori su koje deca koriste kada dođe vreme za domaće zadaci, a roditelji onda, ne želeći da se raspravljaju, urade umesto njih i ostatak večeri provedu u miru. Pogrešno!
Priče o školama koje su ukinule domaće zadatke obično dobijaju puno medijske pažnje, i čini se da ova praksa ulazi u modu. Međutim, da li su domaći zadaci zaista nepotrebni?
Više hiljada roditelja u Španiji u znak protesta zbog preobimnih domaćih zadataka, koje dobijaju njihova deca u školama, tražiće od svojih sinova i ćerki da ne ispunjavaju školske dužnosti.
Počevši od obdaništa, zadaci moje dece bili su da se sete da ponesu užinu, knjige, domaći, da vrate knjige u biblioteku, da poštuju školska pravila. Nikada to nije bio moj zadatak.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
