Uslovi za razne aktivnosti u ovoj školi su neverovatni. Napolju smo videli klizalište, a ovde gde se deca mogu igrati u vreme ručka, postoji sto za ping-pong, bilijar, u vreme hladnih zimskih dana, imaju prostoriju prepunu lejzibegova i kauča, a u uglu je čak i Plejstejšn.
Obrazovanje za sve, ali se sa svima ne postupa isto. Finska ima sistem koji se zasniva na individualnim potrebama i mogućnostima đaka. A nastavnik ima i autonomiju u svom radu.
Evo po čemu se sve finski obrazovni sistem razlikuje od drugih:
Finske vlasti, naime, žele da izbace školske predmete iz kurikuluma. To znači da više neće biti časova fizike, matematike, književnosti, istorije ili geografije.
Finski školski sistem ne silazi sa vrha internacionalnih lista obrazovnih sistema. Kako im to uspeva?
Pitam se, da li ovu rečenicu treba da posmatram kao metaforu u kojoj se dete, bilo u porodici ili u društvu tretira kao najveće dobro ili kao aluziju na zaista visoke troškove odgajanja deteta?
Veliki broj mladih ljudi se odlučuje za nastavničke studije, ali samo oni najbolji uspeju da upišu i završe studije i dobiju ovaj “posao iz snova”.
Mnoge države su jednostavno htele da prekopiraju finski sistem, ali, ne možete dobiti finski sistem tako što ćete preslikati programe i knjige. Tamo je najvažnije da imate dobre učitelje i profesore.
Američki nastavnik u Helsinkiju sumnjao je u državnu praksu petnaestominutnih pauza na svakih sat vremena – dok nije uvideo kakvu promenu izazivaju u učionici.
Škola bi trebalo da bude mesto gde učimo decu smislu života; gde deca uče da su nam potrebna; gde se mogu naučiti zajedništvu.
