Finske vlasti, naime, žele da izbace školske predmete iz kurikuluma. To znači da više neće biti časova fizike, matematike, književnosti, istorije ili geografije.
Finski obrazovni sistem smatra se jednim od najboljih na svetu. Na međunarodnim skalama Finska je uvek među prvih deset. Međutim, finski obrazovni stručnjaci nisu spremni da stanu, nego su odlučili da sprovedu revoluciju svog školskog sistema.
Finske vlasti, naime, žele da izbace školske predmete iz kurikuluma. To znači da više neće biti časova fizike, matematike, književnosti, istorije ili geografije.
„Postoje škole koje podučavaju na tradicionalan način, koji je bio svrsishodan na početku 1900-tih, ali potrebe više nisu iste, sada treba nešto prikladno za 21. vek“, objasnila je šefica Odeljenja za obrazovanje u Helsinkiju Marjo Kyllonen.
Umesto individualnih predmeta, učenici će interdisciplinarno učiti o događajima i fenomenima. Na primer, Drugi svetski rat biće istražen iz perspektive istorije, geografije i matematike, a slušanjem kursa „Rad u kafiću“ učenici će učiti o engleskom jeziku, ekonomiji i komunikacijskim veštinama.
Taj sistem biće uveden za starije učenike, od 16 godina i više. Ideja je da učenici sami izaberu koji fenomen, događaj ili temu žele proučavati, imajući na umu svoje ambicije za budućnost i svoje sposobnosti. Tako ni jedan učenik neće morati proći ceo kurikulum iz fizike ili hemije istovremeno se pitajući zašto on to mora da zna.
Tradicionalni format komunikacije između učitelja i učenika takođe će biti izmenjen. Učenici neće više sediti iza školskih stolova i anksiozno čekati prozivanje da odgovore na neko pitanje. Umesto toga, sarađivaće u malim grupama i raspravljati o problemima.
Finski obrazovni sistem podstiče kolektivni rad, što je razlog zbog kojeg će promene uticati i na učitelje.
Školske reforme zahtevaće dobru saradnju učitelja različitih predmeta. Oko 70 odsto učitelja u Helsinkiju već je prošlo pripremni rad u skladu s novim sistemom za prezentaciju informacija i, kao rezultat toga, oni će dobiti i veće plate.
Očekuje se da će promene biti završene do 2020. godine.
Izvor: Školski portal / Moj pedijatar
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Školski kalendar: U narednoj školskoj godini jedan raspust manje
U narednoj školskoj godini učenici u Srbiji imaće tri raspusta – zimski, prolećni i letnji, a neće imati jesenji, koji su imali tokom ove godine. Škola počinje 2. septembra, prvo...
Poražavajući rezultati: U “elitnoj” privatnoj školi gori nego u večernjoj
B. Borisavljević UPRKOS uloženim desetinama hiljada evra u školovanje, radu u malim grupama, individualnom pristupu svakom učeniku, učenju sa razumevanjem i modernoj opremi, znanje koje su svršeni osmaci pojedinih privatnih...
Psihijatar o prevelikim očekivanjima: Deca imaju panične napade jer moraju da imaju prosek 5.0
Povodom konstantnog rasta broja dece sa paničnim napadima, doktorka Katarina Dodig-Ćurković govori o lošem obrazovnom sistemu koji deci nameće pritisak i dovodi do raznih frustracija u vezi sa uspehom. Obrazovni...
Ministar Šarčević: Pokušaćemo dogodine da digitalizujemo malu maturu
Autor: Dragana Jokić-Stamenković Već narednog juna svi osmaci u Srbiji mogli bi da polažu digitalnu malu maturu. O tome su počeli da razmišljaju nadležni u prosveti posle incidenta koji je...
Od kad je kurikulum Srpska reč? Najbolje je da škole pretvore u zabavista…