Finske vlasti, naime, žele da izbace školske predmete iz kurikuluma. To znači da više neće biti časova fizike, matematike, književnosti, istorije ili geografije.
Finski obrazovni sistem smatra se jednim od najboljih na svetu. Na međunarodnim skalama Finska je uvek među prvih deset. Međutim, finski obrazovni stručnjaci nisu spremni da stanu, nego su odlučili da sprovedu revoluciju svog školskog sistema.
Finske vlasti, naime, žele da izbace školske predmete iz kurikuluma. To znači da više neće biti časova fizike, matematike, književnosti, istorije ili geografije.
„Postoje škole koje podučavaju na tradicionalan način, koji je bio svrsishodan na početku 1900-tih, ali potrebe više nisu iste, sada treba nešto prikladno za 21. vek“, objasnila je šefica Odeljenja za obrazovanje u Helsinkiju Marjo Kyllonen.
Umesto individualnih predmeta, učenici će interdisciplinarno učiti o događajima i fenomenima. Na primer, Drugi svetski rat biće istražen iz perspektive istorije, geografije i matematike, a slušanjem kursa „Rad u kafiću“ učenici će učiti o engleskom jeziku, ekonomiji i komunikacijskim veštinama.
Taj sistem biće uveden za starije učenike, od 16 godina i više. Ideja je da učenici sami izaberu koji fenomen, događaj ili temu žele proučavati, imajući na umu svoje ambicije za budućnost i svoje sposobnosti. Tako ni jedan učenik neće morati proći ceo kurikulum iz fizike ili hemije istovremeno se pitajući zašto on to mora da zna.
Tradicionalni format komunikacije između učitelja i učenika takođe će biti izmenjen. Učenici neće više sediti iza školskih stolova i anksiozno čekati prozivanje da odgovore na neko pitanje. Umesto toga, sarađivaće u malim grupama i raspravljati o problemima.
Finski obrazovni sistem podstiče kolektivni rad, što je razlog zbog kojeg će promene uticati i na učitelje.
Školske reforme zahtevaće dobru saradnju učitelja različitih predmeta. Oko 70 odsto učitelja u Helsinkiju već je prošlo pripremni rad u skladu s novim sistemom za prezentaciju informacija i, kao rezultat toga, oni će dobiti i veće plate.
Očekuje se da će promene biti završene do 2020. godine.
Izvor: Školski portal / Moj pedijatar
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Duško Radović: Detinjstvo se može lako unakaziti pogrešnom vizijom sreće
"Ako hoćemo zdravu, vedru, pametnu i slobodnu decu, moramo ih oslobađati straha. A svako detinjstvo lako se može unakaziti raznim strahovima: da je sve važno i presudno, da nisi dobar,...
Intervju, Mladen Šarčević: Rampa za prepisivanje na maturi
Autor: Dragana Jokić-Stamenković U skorijoj istoriji nije bilo ministarstva koje je usvojilo devet zakona u jednoj školskoj godini i pokrenulo reforme za izmenu obrazovanja, od vrtića do fakulteta, kao što je...
“Ne bi trebalo da ideš u gimnaziju, pošto ti roditelji nisu završili fakultet”
Piše: Ana Mitić Odluka koju srednju školu ili fakultet upisati jedna je od onih koje mogu da odrede da li će neko naredne četiri decenije svakoga jutra ustajati na „levu...
Od 1. septembra elektronski dnevnici u svim školama Srbije
Od 1. septembra upotreba elektronskih dnevnika biće obavezna u svim školama u Srbiji, najavio je danas rukovodilac projekta „eProsveta” Ministarstva prosvete, Bojan Radić.„Od 2006. godine je bilo pokušaja uvođenja elektronskih...
Od kad je kurikulum Srpska reč? Najbolje je da škole pretvore u zabavista…