Iako je nastala još pre godinu i po dana, o fotografiji se danima unazad ponovo govori. Jer vest je da je romska devojčica sa slike na bezbednom, da više ne mora da prosi i da je krenula u školu. I ta je vest najviše obradovala autora ove fotografije Đorđa Đokovića.
Najveći broj mališana u hraniteljskim porodicama bili su žrtva nasilja, zapostavljanja i zlostavljanja i osnovni zadatak hranitelja je da im pomognu da prevaziđu traume.
Iako siromaštvo po zakonu i standardima ne može biti jedini razlog za izdvajanje deteta iz biološke porodice, u realnosti se upravo to dešava. Siromaštvo čini i da se hraniteljstvo doživljava kao posao. Gde su, onda, u svemu tome deca
Centri za socijalni rad često uzimaju decu porodicama i poveravaju ih hraniteljima. Učestala upozorenja na zloupotrebe. Rešenje o oduzimanju, nadležni centri dostave tek pod pritiskom javnosti
Hraniteljstvo u Srbiji danas plemenita misija ili prilika da se zaradi na nesreći dece. Više od 6.000 mališana raste u porodicama koje za to primaju nadoknadu, 40.000 dinara po detetu prosečno, pišu Novosti.
"U sigurnom odnosu sa nama dete treba postepeno da nauči da može da podnese frustraciju i neprijatnost i da neprijatno osećanje samo po sebi nije znak da nešto mora odmah da se promeni" - piše Nataša Drageljević, vaspitačica i direktorica PU "Mala škola" u Sremskoj Kamenici
Cilj događaja je da roditeljima pruži pouzdane informacije, praktične smernice i prostor za međusobno povezivanje i razmenu iskustava o pitanjima koja su važna upravo njihovoj porodici.
Razgovor o školi ne bi trebalo da služi samo proveravanju ocena, domaćih zadataka i ponašanja. Njegov pravi cilj jeste da razumemo kako se dete oseća u svetu u kojem provodi veliki deo dana.
Ljudi vole da veruju da ih sposobnost razmišljanja izdvaja od ostalih živih bića. Ipak, to što raspolažemo složenim mozgom ne znači da uvek donosimo dobre odluke. Naprotiv, veliki broj mogućnosti, snažna uverenja ili stres često mogu da nas odvedu do pogrešnog izbora.
