Dr Vladimir Đurić o tome koliko je važno da prihvatimo sebe, da osvestimo šta je to što smatramo da nas definiše i određuje, šta je to što volimo, čega se stidimo, kome se pravdamo i zašto...
Ovo su voljena, pažena deca, deca koja rastu u prijatnoj atmosferi, njih niko ne maltretira, ne gledaju, niti su izloženi nasilju bilo koje vrste, ALI… Njihovi roditelji imaju sasvim jasnu, krutu i prilično idealizovanu predstavu toga kakvi bi oni trebalo da budu kada porastu.
Potreba da se pripada nekome je važna i menja se tokom života: od porodične zajednice preko vršnjačkog „plemena” stiže se i do odraslog doba, kada ljudi biraju partnere i imaju svoju porodicu i decu, ali danas se individualizam sve više nameće kao optimalni životni put
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
