U Srbiji 2025. godine vidimo zanimljiv preokret kada je reč o imenima koja roditelji biraju za svoje mališane, sve više se vraćaju tradicionalna i starinska imena, uz zadržavanje nekoliko modernih favorita
Roditelji imaju pravo da daju ime svom detetu po sopstvenoj želji, ali to pravo nije apsolutno. U većini zemalja, uključujući Srbiju, postoje zakonska ograničenja kada je reč o imenima koja mogu biti uvredljiva, pogrdna ili štetna za dete.
Neke majke i očevi daju ime svom detetu pod uticajem modnih trendova, drugi teže da ovekoveče svoja uverenja i sklonosti (muzici ili filmu), a nekima je ovo još jedna prilika da se ističu.
Dete nije problem, iako njegovo ponašanje ponekad jeste. Kako postaviti granicu, razumeti šta se događa i pomoći detetu da postupi drugačije — bez etiketa i bez odustajanja od odgovornosti.
Povodom Međunarodnog dana mladih, 12. avgusta, SOS Dečija sela Srbija podsećaju na važnost sistemske podrške mladim ljudima koji se suočavaju sa životnim izazovima, ističući da su osamostaljivanje, obrazovanje i pristup tržištu rada ključni preduslovi za njihovu punu društvenu uključenost.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
