Niko ne želi izgubiti one koje voli. Nisam do sada videla takvu osobu ali sam videla mnoge ljude kod kojih strah od gubitka jeste toliko jak da ih preplavi, preuzimajući mnoge aspekte života i sprečavajući ih da razviju zdrave odnose sa drugima.
Narcisoidni očevi gotovo nikad nisu u psihoterapiji . Ne uključuju se u proces, jer je obično njihovo mišljenje o njima samima da su uvek u pravu, a da drugi ne valjaju.
Odbacivanje nastaje uglavnom kada jedan od roditelja nakon razvoda potpuno ili delimično zaboravi na svoje dete iz prvog braka, onda kada bi ostvario novo partnerstvo ili dobio dete
Narcisoidna majka sebično voli da poseduje produžetak nje same jer je time ispunila društvenu ulogu - da postane majka. Dete je za nju nešto poput ostvarenja sopstvenog društvenog statusa.
„Najpozitivnije promene vidimo upravo kod devojčica koje počinju da veruju da imaju pravo da sanjaju i planiraju svoju budućnost”, zaključuje Milica Mitrović iz organizacije SOS Dečija sela Srbija.
Da se igra, ide u školu i otkriva šta je zanima. Da postavlja pitanja, izrazi neslaganje i zamišlja budućnost koja nije unapred određena tuđim očekivanjima. To su prava koja bi trebalo da budu deo odrastanja svake devojčice.
Iako ih svakodnevno koristimo, retko se zapitamo – zašto sekire upadaju baš u med i zbog čega nas toliko nervira kada neko gleda u nas kao da 'igra bela mečka'.
