Niko ne želi izgubiti one koje voli. Nisam do sada videla takvu osobu ali sam videla mnoge ljude kod kojih strah od gubitka jeste toliko jak da ih preplavi, preuzimajući mnoge aspekte života i sprečavajući ih da razviju zdrave odnose sa drugima.
Narcisoidni očevi gotovo nikad nisu u psihoterapiji . Ne uključuju se u proces, jer je obično njihovo mišljenje o njima samima da su uvek u pravu, a da drugi ne valjaju.
Odbacivanje nastaje uglavnom kada jedan od roditelja nakon razvoda potpuno ili delimično zaboravi na svoje dete iz prvog braka, onda kada bi ostvario novo partnerstvo ili dobio dete
Narcisoidna majka sebično voli da poseduje produžetak nje same jer je time ispunila društvenu ulogu - da postane majka. Dete je za nju nešto poput ostvarenja sopstvenog društvenog statusa.
Prvi dan škole pripada i roditeljima. To je trenutak ponosa, uzbuđenja i shvatanja da je dete zakoračilo u novo životno poglavlje. Prirodno je želeti da ga sačuvamo.
Najskuplji ranac nije nužno i najbolji. Pravi izbor je onaj koji odgovara građi vašeg deteta, udoban je, dovoljno lagan i funkcionalan za njegove svakodnevne školske obaveze.
Adaptacija na novu sredinu je proces kroz koji se, u zavisnosti od karakteristika ličnosti, uverenja i vaspitanja, prolazi lakše i sa manje stresa ili ne baš tako lako. Nekako, razvojni period u kom se sa adaptacijama na nove uslove i okolnosti susrećemo prvi put jeste period detinjstva.
Plač je normalan način izražavanja emocija, ali ga naš mozak registruje kao signal uznemirenosti koji traži pažnju i pokreće potrebu da odmah reagujemo. Iskustva iz vlastitog detinjstva taj alarm mogu dodatno pojačati.
Piše: Samra Dedić
Ovaj članak predstavlja na jednom mestu strategije koje, na osnovu rezultata naučnih studija, obično predlažem, i nadam se da će biti od pomoći i deci i roditeljima.
