Tvoj narcisoidni otac koji nikad nije na psihoterapiji, ali zato ti jesi

Narcisoidni očevi gotovo nikad nisu u psihoterapiji . Ne uključuju se u proces, jer je obično njihovo mišljenje o njima samima da su uvek u pravu, a da drugi ne valjaju.

narcisoidni otacPiše: Ivana Sinđić, psihoterapeut

Narcisoidni očevi gotovo nikad nisu u psihoterapiji . Ne uključuju se u proces, jer je obično njihovo mišljenje o njima samima da su uvek u pravu, a da drugi ne valjaju. “Sindrom oca cara ”. Tako neki nazivaju ponašanje ovakvih očeva. Sve kao da je već rečeno u te tri reči. Istina je da su većinom, oni koji dolaze na psihoterapiju – supruge ili već odrasla deca svojih narcisoidnih roditelja, a ne narcisoidne osobe lično.

Najveće posledice života sa narcisoidnim roditeljima uglavnom snose najbliži u vidu: stalne strepnje, visoke anksioznosti sve do paničnih napada, osećaja nedovoljne vrednosti , oštećenog samopoštovanja i samopouzdanja, osećaja neke neodređene krivice. Krivica se ovde uglavnom svodi na duboko osećanje da sam kriv zato što nisam dovoljno dobar. Kako je samo lepo jedan klijent ovo osećanje opisao: ”Stalno u sebi samome strepim da ću biti razotkriven i raskrinkan. Kad bolje razmislim, Ivana, ja nemam za šta da budem razotkriven.”

Osećaj preterane krivice koja je nerealna nije dobro nositi u sebi, jer u osnovi depresije jeste upravo preteran osećaj krivice onda kada mu tu nije mesto. Taj osećaj krivice trebao bi da bude na pravom mestu u pravo vreme. Tada se može reći da nas savest opominje da ne činimo loše postupke ili da ispravimo grešku. Dobro je da budemo ljudi savesti. Međutim, kada je osećaj krivice preteran, na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme, tada se može reći da je osećaj krivice hipertrofisan. Deca narcističnih očeva kao i narcisoidnih majki osećaju se gotovo uvek krivima za nešto. Zbog toga što su odrastali prečesto okrivljavani i gotovo nikad hvaljeni. Jeste li se ikada zapitali je li vaš otac narcisoidan? Mnogi se klijenti pitaju ima li njihov otac neki problem ili je ipak greška u njima samima? To je uglavnom večita dilema dece narcisoidnih roditelja.

Karakteristike za identifikaciju narcisoidnog oca koje vam mogu biti od pomoći u dilemi da li je vaš otac narcisoidan ili ne:

1. Tvoj otac je bio harizmatičan i popularan u društvu ? Otac narcisoid je jako dobar u veštini da ga drugi ljudi zavole. Kad kažem drugi ljudi, mislim na one van porodice. Narcisoidna osoba nije razvila adekvatan nivo ljudske empatije – sposobnosti saosećanja za osećanja drugih ljudi. Ipak, naučila je jako dobro da oponaša ponašanja koja su vrednovana i koja upotrebljava na način da je ljudi zavole. Narcisoidan otac je vrlo svestan kakav utisak na druge ostavlja. Budno pazi da se prikaže dobar u svemu, a posebno u tome kako ima savršen život i savršenu porodicu. Uglavnom je to naravno “ispaljivanje ćoraka ” u javnosti, jer samo oni koji žive unutar te porodice znaju koliko je stanje daleko od savršenog.

2. Tvoj otac je bio izrazito nepopustljiv. Narcisi osećaju potrebu da kontrolišu svoju okolinu i ljude u njoj. Za tatu narcisa to je jedini mogući način postojanja. Ukoliko ste rasli pored narcisoidnog oca, on je verovatno pokušavao kontrolisati vaše aktivnosti, sa kim se družite, sa kim ste u romantičnoj vezi i kako se vaš partner ponaša, šta ćete upisati od škole, vaš karijerni put, pa čak i kako se oblačite i kakav imidž gradite. U detinjstvu je teško razlikovati normalnu roditeljsku brigu od žestoke kontrole ali žrtve, narcisoidnih roditelja i kao odrasli ljudi ovo često jako teško razlikuju.

3. Tvoj otac je bio ljubomoran ili takmičarski nastrojen u odnosu na tebe? Veoma često su narcisoidni roditelji ljubomorni na svoju decu. Nije normalno da se roditelj oseća ugroženo od svoje dece nego upravo suprotno. Zdravo je biti ponosan na postignuća svog deteta. Narcisoidni otac može porediti svoja postignuća sa vašima u smislu stalnog ”nabijanja na nos da je bolji od vas”. Čak se može takmičiti sa sinom u tome ko je lepši i zgodniji.

4. Tvoj otac je voleo da manipuliše ljudima u smislu da je voleo da ljudi zavise od njega na bilo koji način? Narcis voli da je potreban ljudima, posebno onima koji njemu lično nisu zauzvrat preko potrebni, jer tada oseća moć i kontrolu. Kako je moj klijent ovu stavku lepo opisao: ” kontrolisao je majku tako što ju je ubedio da su njene prijateljice sve same nemoralne žene i da ne želi da one ulaze u kuću niti da se ona sa njima druži. Izolovao ju je da bi bila sama i da bi zavisila emocionalno samo od njega. Imali smo tri stana u Srbiji, od toga jedan u Beogradu gde sam mogao da gradim sjajnu IT karijeru. Zamolio sam ga sa 24 godine da mi ustupi stan dok ne podignem kredit za sopstveni te da se preselim u Beograd gde mi se nudio sjajan posao za početak. On mi je govorio da je sve to on stvorio sa svojih deset prstiju i da idem u ono što sam stvorio sa svojih deset. Sve je radio da mi onemogući da se odselim i osamostalim, a u kući je stalno svima nabacivao da smo ” pod njegovim krovom” gde vladaju njegova pravila. Osećao sam se bedno i nesposobno.“

5. Tvoj otac nije bio preterano zainteresovan za tvoje potrebe? Narcisoidni očevi obično nisu preterano zainteresovani za potrebe ili želje svoje dece. Fokusirani su na svoje potrebe.  Jako će se truditi da u javnosti deluju kao savršeni tata , ali neće ispuniti prirodnu potrebu za ljubavlju, priznanjem, pohvalom, podrškom i osnaživanjem koju dete ima.

6. Tvom ocu je nedostajalo empatije? Narcisima je teško, ako ne i nemoguće, razumeti ili brinuti o emocijama drugih ljudi. Ipak, traže da drugi brinu o njihovim osećanjima ili potrebama. Klijentkinja je to opisala na sjajan način: ” Ja i majka smo taj dan pale u krevet zbog gripa. Meni je bilo baš loše. Veruj mi Ivana, da tri dana nije pitao da li nam nešto treba i kako smo. Osećala sam se kao nepostojeće biće. Kada je on bio bolestan, besneo bi ako napravimo i najmanji propust u brizi o njemu.”

7. Tvoj otac je bio osetljiv na kritiku? Čak i manje kritike će pogoditi narcisoidnog roditelja. Ponekad će se čak i nevini komentari shvatiti kao uvreda, čak i ako nisu bili zamišljeni kao takvi. Kada se suoči sa sopstvenom greškom, narcis će prebaciti krivicu na druge ljude, naljutiće se, postaće obramben i često jako besan, odmah će se fokusirati ​​na greške drugih ljudi, recimo na vaše greške ili će postati emocionalno nedostupan i povučen. Nije ni čudo što se deca narcističnih očeva kao i narcisoidnih majki osećaju gotovo uvek krivima za nešto .

8. Tvoj otac je izričito zahtevao da dobro izgledaš i da se pristojno ponašaš u prisustvu njegovih prijatelja? Za narcisoidnog oca, njegova deca su statusni simbol koji ukazuje na njihov uspeh i status u životu. Deca su kao neki trofeji. Kako je to klijent u psihoterapiji opisao: “Živeo sam uz stalno osećanje da ne smem nikako da osramotim ćaleta. Ponekad bi se osećao kao neki rasan konj, nateran u društvo i izložen za prikazivanje . Kada sam ipak počeo da se bunim i pravim neke mladalačke ispade, rizikovao sam svaki put njegov bes, agresiju ili osvetu. Od te sile pritiska da nešto ne pogrešim da ne bih osramotio ćaleta sam stradao. Nisam više to mogao da podnesem jer to nisam bio ja. Umesto mene, tu je bio taj rasni konj koji mora da živi po pravilima uspeha da bi se aplaudiralo njegovom vlasniku (mislio je na oca). Onda sam iz protesta poneki put namerno bežao sa časa, došao kući kasno , ofarbao se u zeleno. Tad bi me danima nazivao luzerom, nitkovom, brukom i sramotom. Nikada me nije pitao nešto u smislu: „Sine, šta se dešava sa tobom? Muči li te nešto pa se tako ponašaš?“ Bilo je bitno samo postignuće i slika koju ostavljam u javnosti. To kako se osećam, to je bilo neprepoznato i potpuno nebitno. ”

9. Tvoj otac je bio egocentričan? Narcisoidni roditelji su fokusirani na svoju dobrobit koja uvek stoji na pijedestalu. Dobrobit oca važnija je od dobrobiti svih drugih u porodici. Klijent u psihoterapiji opisuje: ”Kada njemu nije bilo dobro ili po volji, celoj porodici nije bilo dobro. Tako smo funkcionisali, kao da svi igramo oko njega na prstima, trudeći se da on bude zadovoljan i zbrinut. U stvari, svi osim njega bili smo žestoko zanemareni i večito uplašeni njegovih kritika ili izliva besa. ”

10. Tvoj otac je bio u javnosti jedna osoba, a privatno sasvim druga? Živeći s narcisom, jasno uviđate da imaju dve vrlo različite ličnosti koje menjaju javno i privatno. Kao da oblače drugu ličnost kada su u javnosti, a samo vi znate kako vam je teško u porodici sa njim. Klijent u psihoterapiji opisuje: ”Vikao bi na mene nazivajući me gubitnikom, a kada bi mu zazvonio telefon u sred tog okrivljavanja javio bi se i kao da je neko stisnuo prekidač u njemu. Bio bi najpristojniji i najuljudniji čovek ovoga sveta. Kada bi spustio slučalicu nastavljao bi sa besnim uvredama. Nije ni čudo što sam se plašio da rodbini kažem šta mi se dešava iako sam žudeo da mi neko pomogne. Zbog ove dve ličnosti u njemu samome, javne i privatne, i ja i mama smo znali da bi nam teško ko poverovao kako u stvari živimo sa njim. Zato nikome to nismo ni pričali. Živeli smo u svojoj gorkoj tajni. ”

11. Tvoj otac je bio često odsutan? Narcisoidni očevi su više zabrinuti za sebe nego za svoju decu pa su često odsutni. Kako to klijent opisuje: ”Kada bi se majka bunila zbog toga što je veoma malo kod kuće te da joj je teško da sama bude autoritet za nas troje dece u pubertetu, on bi krivio nju ili nas za svoju odsutnost. Njoj bi govorio da je nesposobna da bude roditelj, a nama da smo kreteni , nesposobni, neuračunljivi i slično. Govorio je da smo sami krivi, svi komplet, jer ne umemo da sami sebe organizujemo i da se ponašamo normalno kao on. Bili smo svi krivi i svi komplet nenormalni kao porodica, osim njega naravno. Kao da on nije bio deo nas uopšte. Ustvari, time je sebi kupovao izlaznu kartu kako bi mogao da provodi vreme van kuće u onome u čemu uživa, radio je šta je hteo, ne baveći se ni nama ni majkom. Nismo ga zanimali i to je jedina istina.”

12. Tvoj otac je imao česte ispade besa? Narcisi mogu iznenada i žestoko preći iz stanja normalnosti u stanje dubokog besa bez posebne provokacije. Klijent opisuje: ”On je bio neko ko ispaljuje iz oružja bes bez upozorenja. Iznenada. Zato sam nekako naučio da hodam kao po ljuskama jajeta, da ne bih probudio taj bes. To je porodica u kome svi hodamo kao po minskom polju da ne bismo izazvali njegov bes. Čak i tako pazeći, opet smo izazivali njegov bes. Kao da smo svi razvili neke nevidljive radare kojima smo ispipavali i oprezno pratili kako se on tog dana oseća. Ukoliko bi on bio dobro, bili bismo spokojni barem par sati. Znaš, odrastao sam u strepnji.”

S.M dolazio je dve godine na psihoterapiju. Prva rečenica koju je izgovorio bila je: “Ja sam težak luzer. Zbog toga sam postao jako lošeg raspoloženja.” S.M nije bio luzer niti gubitnik kako je sam sebe doživljavao. Pre svega bio je: disciplinovan, radan, vredan, human, osećajan, obrazovan i na poštovanoj poslovnoj poziciji. To da je luzer, bio je narcisoidni očev glas koji bi mu negde iz podsvesnog, još od ranog detinjstva pa sve do odraslog doba, prečesto govorio da je: nedovoljno dobar, kriv, loš, gubitnik i sve što možete zamisliti na tu temu. Roditelje u detinjstvu smatramo bogolikim i verujemo u ono što govore o nama. To što nam često govore se u nama ukoreni i postaje jedan važan deo našeg doživljaja sebe. U psihoterapiji, obnovili smo njegovu sliku o sebi iz korena. Mislim da S.M danas ide uzdignute glave i ispravljenih leđa jer smo čak i to vežbali. Njegovo telo kada je došao, zauzimalo je položaj uglavnom pognute glave i pomalo pogurenih leđa. Telo je odslikavalo unutrašnje stanje, zauzimajući takođe položaj nesigurne osobe ili luzera, kako je on to nazivao. Jedino što bih ovom tekstu dodala je jedna molba. Roditelji, molim vas, nađite razloga da hvalite svoju decu jer je pohvala u detinjstvu koren samopoštovanja i slike o sebi.

Izvor: Psihoterapija Sinđić

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Bolje je znanje za 3 ili 4 – nego poklonjena petica

Kada se približi kraj školske godine - na scenu stupa drama oko zaključivanja ocena. Poklonjena, zaslužena - svejedno će se naći u knjižici

Ove godine manje mesta za upis u srednje škole – MALA MATURA 2024

Za upis u srednje škole ove godine će kvota biti nešto veća, jer je smanjen broj mesta u odnosu na prethodnu školsku godinu

Nijedna ćelija u organizmu ne može pravilno da funkcioniše bez dovoljne količine DHA

Vid, nervni sistem, kardiovaskularni sistem, imunski sistem – doslovno svaka ćelija u našem organizmu zavisi od DHA.

Pravila ponašanja za polaganje MALE MATURE – šta đaci nose, čime pišu i kada moraju stići u školu

Za polaganje male mature osmaci se uveliko pripremaju, a ovo su pravila koja moraju poštovati kada dođe vreme za testove

Mala matura na Viberu – kanal za sve informacije

Od sada informacije vezane za malu maturu i upis u srednju školu mogu se pratiti i preko Viber-a

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img